ЕКОНОМСКA И СОЦИЈAЛНA СЛИКA РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ( I )

Природа подарила богатство

Развој Републике Српске ослоњен је на пољопривреду, електропривреду, прерађивачку индустрију и туризам. Хиљаде младих будућих стручњака школују се на домаћим факултетима. Природа је дала доста, а човјек треба то да користи и да сачува. У Српској живи око 1,5 милиона становника

Република Српска захвата сјеверни и источни дио такозваног геопростора БиХ. Смјештена је у средњем дијелу сјеверног умјереног топлотног појаса што овдашњем становништву омогућава да се баве разним занимањима.

Гледајући привредну карту Српске најрзавијенија грана је такозвани енергетски сектор са искориштеношћу капацитета готово сто одсто. Ову слику употпуниле су термоелектране “Гацко” и “Угљевик”.

Природне особине Републике Српске су веома слојевите, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама.Овдје се могу издвојити три климатска поднебља: средоземни са класичном и измијењеном средоземном климом, планински, који обиљежава обиље снијега зими, и пријатна свјежа љета и континентални са умјерено-континенталном и континенталном климом.

Електране за будућност

Простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни ријечни токови припадају сливу Црног мора.

Вегетација Републике Српске је разнолика, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје храстових шума.

На сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих притока, налази се појас храста лужњака, који је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба. Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у Славонији у Хрватској познат под називом “славонске храстове шуме”. Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налазе се шуме храста китњака и граба, а мјестимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.

Економски стручњаци процјењују да је такозвани енергетски сектор будућност Српске. Ту значајно мјесто припада термоелектранама “Гацко” и “Угљевик”. Такође не заборавља се Хидроенергетски систем “Бук Бијела”.

Металургија је такође изузетно важна грана привреде. Рачуна се на Руднике жељезне руде Љубија, “Бирач” из Зворника, “Боксит” Милићи, “Метал” из Градишке, прњаворски “Aлпос”, дервентски УНИС, Фабрику алата Требиње...

У текућим привредним кретањима велики проблем је што Рафинерија нафте у Броду дуги период није радила. То је један од највећих привредних капацитета у Српској и читавом региону.

Вјероватно највећи привредни ресурс Републике Српске, осим енергетике, је пољопривреда и до сада изграђена њена инфраструктура. То је предност и у односу на развијеније и богатије земље. Јер ако постоје властите сировине, обезбијеђени су добри услови за развој пољопривреде и бољи живот становника.

Семберија и Посавина

Природна богатства у Републици Српској су разноврсна. Природа је овдје богато наградила човјека. Aко издвојимо драгуље из природног богатства, то би свакако биле њене Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, Грмеч, Козара и Озрен, све великим шумским и ловним богатством.

У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча, као и предјели херцеговачког краса, прошараног плодним крашким пољима.

Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре, засигурно најбистријих ријека на читавом Балкану, богати су сваком рибом.

Најпознатији географски региони у Српској су некадашња Босанска крајина и Посавина, те Семберија, Романија и Источна Херцеговина.

Велики дио српског геопростора је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске - дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 25.053 квадратних километара или 49 одсто територије БиХ, гдје живи 1.479.634 становника (податак из 2006. године).

Економски опоравак Српске послије 1995. године тече доста споро. То се најбоље види по кретању бруто друштвеног производа. У 2002. години у читавој БиХ БДП процјењује са био је 1200-1300 долара. Док је на почетку 1992. достигао око 2200 долара. У 2006. години БДП у цијелој РС био је 6,49 милијарди марака.

 (Наставиће се)

Штете

Посљедице рата 1991-1995. године оставиле су тешко насљеђе за економију Републике Српске као и читаве БиХ. Укупне ратне штете у БиХ процјењују се на 100 милијарди америчких долара, од чега око једне трећине отпада на Републику Српску.

********

Република Српска захвата површину од 25.053 квадратних километара

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.