"Ромео и Јулија" у НПРС: Прича о љубави и мржњи далеко од класика

Миланка Митрић
Foto: НПРС

Бањалука - Прича о Ромеу и Јулији, коју је створио Вилијам Шекспир, стара је неколико вијекова, адаптирана је у филмове и представе широм свијета, као један класични комад о љубави, мржњи и несрећи.

Најновија адаптација овог комада, коју је режирала Соња Петровић, рађена у копродукцији Народног позоришта Републике Српске и Гледалишча Копер, иако задржавши главну линију причe, далеко је од класика у сваком погледу. 

Представа је премијерно одиграна вечерас на великој сцени Народног позоришта Републике Српске, а оно што је публика имала прилику да види је један савремен комад, у којем глумци говоре два језика, словеначки и српски (екавицом), у којем су ликови лице и наличје кича и естрадизације свијета каквог данас гледамо, а Ромео и Јулија двоје младих у средишту породичних струја задојених мржњом - Капулетија и Монтагија. 

У великом кругу око њих су ликови супротности - кнез и свештеник, као отјелотворења добра и зла у једном свом облику и као двије стране ваге, у чијем средишту су ове породице и љубав Ромеа и Јулије која покушава да превагне наслијеђену мржњу и насиље које живе.

- У нашој представи сукоб између две породице није детерминисан географском, историјском или језичком поделом на Републику Српску и Словенију како се у самом задатку копродукције чини. У нашој представи језичка разлика је богатство друштва и апсурдни доказ да оно не мора да буде предмет сукоба док неко то не постави као стандард. Овде се ради о, како Шекспир и сам каже, мржњи која је толико дуго уткана у две завађене породице да више нико не може да тврди када је и зашто она настала. Афирмација мржње по добро познатом моделу "Завади па владај" одговара онима који од тога профитирају и излазе као победници. Ти виновници мржње ће измислити било шта што може да буде предмет поделе и камен спотицања и интелигентно ће нам то пласирати - забиљежила је режисерка Соња Петровић о овој представи.

У представи играју Наташа Перић, Мак Тепшић, Алеш Валич, Борис Шавија, Александар Стојковић, Мојца Партљич, Миљка Брђанин, Рок Матек, Бојан Колопић, Блаж Поповски, Игор Штамулак, Драгана Марић, Данило Керкез, Сенад Милановић и Анандо Ченић.

Гледајући комад, гледалац може ту да пронађе многе симболе и асоцијације, док на сцени настаје вртлог свега и свачега гдје облици пародије попримају облике реалности, гдје насиље и мржња избијају из ликова гласном пуцњавом пиштоља реквизита, која ствара стални осјећај напетости и стрепње (јер звуци пуцњаве неколико пута током представе одјекну салом). Гледалац ту може на трен, рецимо, да помисли да се нашао у епизоди серије "Miracle Workers", тачније у некој епизоди посљедње сезоне, гдје је прича својеврсна пародија, комедија или изобличена референца на "Побјесњелог Макса", само што у овом случају, умјесто јурњаве и пуцњаве у постапокалиптичној пустоши будућег свијета и тамне одежде види за нијансу сређенији свијет шарених, свилених, чипканих костима и кича, али једнако насилан и суров. То је свијет у којем је насиље посматрано на терену игре, како је и само позориште једна врста игре, и у којем прича Ромеа и Јулије дјелује као споредна, јер је порука о мржњи и насиљу међу људима јача од класичне приче о љубави. 

Суперхеројске маске Спајдермена, Халка, Бетмена, које глумци носе у једној сцени, можда су оличење трагања за спасењем, у стварности, у представи, било гдје, а дјелује као да тог спасења нема, јер нема суперхероја који изненада долазе и спасе ствар, промијене људе, свијет и ову представу.

- Само једна наизглед наивна ствар може променити токове у којима смо се дрзнули да се крећемо урушавајући сами себе. Само једна, наизглед смешна ствар може спречити да нам се деца убијају, тј. да нам децу убијају они који им оружје стављају у руке. Само једна, наизглед слабашна ствар може учинити да останемо људи, а та ствар је љубав. На то они који су рођени у мржњи немају одговор, остају неми. Да ли ћемо као друштво успети да јој искрчимо пут или ћемо насести на манипулације и уништити своју последњу шансу за опстанак - пита се режисерка представе, а то је исто што би вјероватно и гледаоци представе требало да се запитају, након два сата и петнаест минута.

Гледалац у овом комаду може да види како изгледа заједничка глума на два језика, спојена с музиком различитих жанрова и времена и како на сцени настаје хаос, као и свуда око нас. Рађена с намјером да одрази дух времена, представа проговара о ономе о чему је важно проговарати, а на гледаоцу је да види да ли ће овакав начин причања позоришне приче да промијени и помјери нешто у свакоме или ће њена поука да пројури поред њега као неки лик у "Побјесњелом Максу" што пројури пустињом.

Прва реприза заказана је за сутра у 20 часова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана