"Бај­ка о ма­лом Ни­ко­ли" премијерно одиграна у Дјечијем позоришту Републике Српске

Та­кву по­у­ку, из­ме­ђу оста­лог, но­си и но­ва пред­ста­ва Дје­чи­јег по­зо­ри­шта Ре­пу­бли­ке Срп­ске "Бај­ка о ма­лом Ни­ко­ли", ко­ја ожи­вља­ва при­чу о јед­ној по­ро­ди­ци и о јед­ном дје­ча­ку Ни­ко­ли, ко­ји има све играч­ке ко­је по­же­ли, али му не­до­ста­је не­што мно­го бит­ни­је - љубав и пажња родитеља.

Пред­ста­ва је ра­ђе­на по тек­сту Ми­ли­во­ја Мла­ђе­но­ви­ћа, а у ре­жи­ји Еми­ли­је Мр­да­ко­вић и на сце­ни Дје­чи­јег по­зо­ри­шта Ре­пу­бли­ке Срп­ске премијер­но је од­и­гра­на  вечерас, док је реприза заказана за сутра у 18 часова.

У пред­ста­ви "Бај­ка о ма­лом Ни­ко­ли" игра­ју Ни­ко­ла Ми­ла­ко­вић, Дра­га­на Илић, Алек­сан­дар Ру­њић и Је­ле­на Гли­зи­јан. За сце­но­гра­фи­ју је за­ду­же­на Адри­ја­на До­бре­ва, за из­ра­ду лу­та­ка и ко­сти­ма Ед­на Мач­ко­вић, док је ком­по­зи­тор Алек­сеј Мр­да­ко­вић.

Са­ма рад­ња пра­ти жи­вот дје­ча­ка Ни­ко­ле, ко­ји стал­но игра ви­део-игре на та­бле­ту, ко­ји има све играч­ке ко­је по­же­ли (што ње­гов отац не­ко­ли­ко пу­та и на­гла­си - нај­ску­пље играч­ке), а ко­је га че­сто и не за­ни­ма­ју, затим ње­го­ве ро­ди­те­ље, ко­ји су ви­ше од­сут­ни не­го што су при­сут­ни у ње­го­вом жи­во­ту, те он осје­ћа уса­мље­ност и сво­је не­за­до­вољ­ство ис­по­ља­ва на ма­ло агре­сив­ни­ји на­чин, за­тва­ра­ју­ћи се у из­ми­шље­ни сви­јет.

- Де­те у то­ме не мо­же да се сна­ђе. То се ис­по­ља­ва у агре­сив­ном по­на­ша­њу, а ро­ди­те­љи су збу­ње­ни ка­ко с де­те­том да иза­ђу на крај. Та­кав је наш глав­ни лик де­чак ко­ји има осам го­ди­на и ко­ји тра­га за љу­ба­вљу и па­жњом - ре­кла је ре­жи­сер­ка Еми­ли­ја Мр­да­ко­вић, го­во­ре­ћи о овој пред­ста­ви и ње­ној су­шти­ни.

С јед­не стра­не, Ни­ко­ли­ни ро­ди­те­љи же­ле да он ма­ње вре­ме­на про­во­ди на та­бле­ту, а са дру­ге, Ни­ко­ла же­ли да они ви­ше бу­ду ту.

- Из уса­мље­но­сти и бри­ге он бе­жи у свет ви­део-ига­ра, за­тва­ра се и пра­ви свој свет ко­ји за­пра­во не по­сто­ји, али из ко­јег је ја­ко те­шко иза­ћи. Ова пред­ста­ва отва­ра не­ко­ли­ко бит­них те­ма - ка­зао је глу­мац Ни­ко­ла Ми­ла­ко­вић, ко­ји игра ма­лог Ни­ко­лу.

За­плет у са­мој при­чи кре­ће ка­да Ни­ко­ли ње­го­ва школ­ска дру­га­ри­ца Со­фи­ја, ње­го­ва су­прот­ност, по­кло­ни фи­гу­ру све­тог Ни­ко­ле, за ко­јег му ка­же да је за­штит­ник дје­це и мор­на­ра и за ко­јег он вје­ру­је да мо­же да му до­не­се оства­ре­ње ње­го­вих же­ља. Oн, за по­че­так, пр­во се ­у­чи до­бро­ти од ње ка­да му она да сво­ју до­ма­ћу за­да­ћу, јер он ни­је ура­дио сво­ју, што ка­сни­је и по­ка­зу­је же­љом да у те­шком тре­нут­ку по­мог­не Со­фи­ји и ње­ном дје­ду.

У за­ни­мљи­вој лут­кар­ско-глу­мач­кој игри на сце­ни, уз ин­те­ре­сант­ну сце­но­гра­фи­ју, му­зи­ку и сон­го­ве, те ани­ма­ци­ју од пи­је­ска, ма­ли­ша­ни су, ако је су­ди­ти по ат­мос­фе­ри у по­зо­ри­шној са­ли, ужи­ва­ли у по­уч­ној, али и за­бав­ној при­чи, ко­ја го­во­ри о љу­ба­ви, вје­ри, до­бро­ти, не­се­бич­но­сти о че­му и сам Ни­ко­ла на­у­чи не­што ви­ше, али и ње­го­ви ро­ди­те­љи. У чи­та­вој тој ша­ро­ли­кој пред­ста­ви, лик све­тог Ни­ко­ле дје­ча­ка (а и пу­бли­ку ко­ја гле­да пред­ста­ву) нај­ви­ше под­у­ча­ва до­бро­ти и ди­је­ље­њу с дру­ги­ма и не­се­бич­но­сти, на шта сви ми ви­ше па­жње тре­ба да обра­ти­мо у сви­је­ту у ко­јем са­да жи­ви­мо, али и да то­ме, из­над и при­је све­га то­га, учи­мо нај­мла­ђе.

Пред­ста­ва је на­ми­је­ње­на уз­ра­сту од че­ти­ри го­ди­не па на­да­ље, а тра­је 45 ми­ну­та.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.