Владана Перлић, најмлађи преводилац из РС: Мисли аутора увијек у фокусу превода

Али то је већ свима који прате поетске и књижевне токове познато, јер су своје мисли и стихове тамо годинама представљали и ствараоци из Републике Српске.

Нова и важна вијест је та да овог петка у Сет путује пјесникиња и студент друге године француског језика и књижевности на Филолошком факултету у Бањалуци Владана Перлић. Спајајући таленат и искуство које је стекла током студија, личним усавршавањем и писањем поезије, Владана је превела збирку поезије "Хипотенуза" пјесникиње Јасмине Холбус из Београда и у Француску путује као најмлађи и једини преводилац који је у историји фестивала позван да буде гост. Сваке године, у оквиру "Живих гласова Медитерана", угледни француски издавач "Ал Манар" штампа у двојезичном издању књиге неколико пјесника који учествују на фестивалу. Ове године као представница Србије избрана је Холбусова.

Свјесна посебности овог путовања, Перлићева је говорила о томе колико јој значи пружена прилика, чиме се водила током превођења, као и о писању поезије.

- Част је засигурно велика, нарочито ако се узме у обзир да је ово први пут у историји фестивала да је неки преводилац из иностранства уопште позван да учествује. Страшно ми је драго да постоје људи који вјерују у нас младе, дају нам шансу да нешто радимо и цијене наш рад. Знате, будући да живим на Балкану, нисам навикла на сличну подршку (част изузецима, попут часописа "Путеви", гдје сам примљена у редакцију) - истакла је Перлићева.

Преводила је прозу и поезију за часопис "Наслијеђе", како каже из хобија, а то је дошло до правих људи који су видјели потенцијал у њој.

- Прво сам мислила да не могу то. Дали су ми три мјесеца да преведем 62 пјесме. Није то мало. Међутим, изгурала сам до краја и за пар дана ћу имати прилику да држим плод свог рада у рукама. Поред избора из књиге "Хипотенуза", превела сам још 15 других пјесама - прича она.

Превод јој је, објаснила је Перлићева, донекле олакшавало то што Јасмина пише у слободном стиху.

- Међутим, свака пјесма у "Хипотенузи" је акростих (а они су скоро непреводиви), па је то оно што смо морали жртвовати. Акростиси су тако постали наслови пјесама. Друга ствар: Јасмина је неријетко знала ломити синтаксу српског језика и стварати нове ријечи играјући се префиксима, што је представљало још један изазов, па сам и ја почела да се играм француским ријечима и стварам нове. То су само неки од проблема на које сам наилазила, а вјерујем да сам их успјешно разријешила. Водим се тиме да превод треба да буде ближи ауторовој мисли него ријечима - истакла је Перлићева.

То што и сама пише пјесме, не зна да ли јој је помогло, али је свјесна чињенице да пјесници-преводиоци имају истанчан осјећај за ријечи.

- Знају која ријеч негдје може да стоји, а која никако не смије. Можда је то истина јер знамо да су неки од најбољих преводилаца и сами били пјесници - било добри било лоши - закључила је Перлићева.

Номинација за ПЕН-ову награду

На питање када ће њена збирка поезије угледати свјетлост дана, Перлићева каже да јој се не жури.

- Сада сам више у преводилаштву, нарочито откад сам се вратила из Француске, гдје сам двије седмице похађала љетњу школу превођења као стипендиста Универзитета у Поатјеу. Ту смо се праксали за све могуће типове превођења - од књижевног до симултаног превода. Али ако некога занима моја поезија, може да је чита на страници ПЕН-а БиХ, који ме је ове године номиновао за ПЕН-ову међународну награду за младе књижевнике "New Voices Award", као и на порталу "Стране".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.