Знате ли кад је Момо Капор посљедњи пут био у Сарајеву: Служено молитвено сјећање на великог писца

”Овај помен данас, литургија и ова деца која су била овде - то испуњава свакога. Момо би сигурно рекао "живеће овај народ”, изјавила је Љиљана новинарима у Сарајеву гдје је у Старој цркви, у којој је крштен, служено молитвено сјећање за Капора и његове родитеље.

Она је нагласила да се данас навршило 14 година од Момине смрти, те да је прошло више од 40 година од када није био у Сарајеву.

Парастос је служен у оквиру манифестације “Момо Капор: Чувар адресе”, у организацији Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, а глумица Народног позоришта из Београда Вјера Мујовић изразила је задовољство што је покренута манифестација посвећена Моми Капору.

“На синоћној академији смо се из различитих углова сетили његовог духа, величине, књижевног и сликарског опуса”, напоменула је Мујовићева.

Мујовићева је оцијенила да је Капор као нека ренесансна личност која зна све, те напоменула да је као такав успио да ослика српски менталитет, душу, дух, карактер.

“Постоје паметни писци који не заживе у народу, који остану у оквирима књижевности, филологије, филозофије. Међутим, Момо је својом величином ушао у народ и онда је то заувек”, нагласила је Мујовићева.

Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Владан Бартула подсјетио је да је Капор преминуо 3. марта 2010. године, а рођен је и крштен у том граду, гдје у црквеним књигама постоји његова крштеница и подаци о његовим родитељима - оцу Гојку и мајци Бојани.

“Имали смо прилику да се молитвама сјетимо тих људи и да их поменемо”, напоменуо је Бартула.

Он је подсјетио да је Капор у својим романима о Сарајеву писао о својим доласцима у Стару цркву, те сјећањима како га је тетка овдје доводила.

“Те своје утиске носио је цијели живот са собом и преточио у роман, те у 'Хроници изгубљеног града' практично описао и Стару цркву и те своје доласке и све оно што му је Стара црква значила”, истакао је Бартула.

Литургији и парастосу присуствовали су гости из Србије, Републике Српске, Италије, Грчке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.