Српски одбрамбени пас

Он каже да није створио никакву нову расу, него да је обновио једну од најстаријих псећих раса на свијету, из које су проистекле многе друге расе.

- У праскозорје цивилизације, када су се у Европи топили посљедњи глечери из леденог доба, Романија и читав Балкан били су прекривени горостасним шумама. У Европи су живјели пећински медвједи и вукови, лавови и тигрови. Народ који је тада насељавао Романију и Балкан себе је називао "сорабима" (со – сунце, раб – син), синовима сунца; они који обожавају сунце и живот који оно доноси - каже убједљивим тоном овај необично обичан човјек.

У широком замаху прича да Aлександар Македонски и старомакедонци воде поријекло од старих "сораба", као и династија Немањића. Наша историја је у посљедња два вијека толико кривотворена од стране германских историчара, тако да су једини вјеродостојни историјски списи који су очувани: арапски, индијски, персијски и коптски записи о Србима. Не треба заборавити, наглашава Гавриловић, да је и Свети Сава путовао до Тебе у Египту да би сазнао стару историју свог народа.

Стари "сораби" су одгојили српског одбрамбеног пса од пећинског вука, јер им је био неопходан велики и снажан пас који ће се неустрашиво супротставити лавовима у одбрани младунаца црних бикова – аписа. Поред чопора таквих паса, лавови и друге дивље звијери нису се усудиле нападати стада бикова.

И Aлександар Македонски водио је такве псе у своје војне походе. Они су чували Немањино царство, а и браћа Југовићи су их водили са собом у бој на Косово. На Косову пољу су се супротставили јуришу турских камила и од брзе турске побједе битка се претворила у пирову побједу. О томе свједочи пјесма "Смрт мајке Југовића": "Залајаше девет љутих лава".

Људи заслијепљени сопственим незнањем, а болесно завидни према свакоме за кога осјећају да је бољи од њих. Да бисте критиковали или оспоравали нечија достигнућа, потребно је да имате одређене предуслове и резултате иза себе. Наша кинологија је оштећена нашим историјским немаром и данашњим кинолошким грандоманима, који уништавају двије старе расе са Балкана – шарпланинца и босанског торњака. Они у већ хиљадама година постојеће псе убацују гене других раса да би добили што крупнију штенад, а све у циљу боље продаје. Све је то одраз грандоманије, похлепе и незнања које неће имати никаквог утемељења за будућност - каже мирним, али непомирљивим тоном Гавриловић.

Већини Срба је исплићао коријен историјског и народног памћења и зато су дозволили да педесетих година прошлог вијека раса потпуно изумре. Људи који су сахрањивали своје историјске коријене, прекинули су историјску нит нашег народа која нас је повезивала са прошлошћу која је славна и часна. Народ је тјеран у задруге, сточарство је уништавано, од домаћина су се правили пролетери и таквим економским суновратом осуђен је на изумирање и српски пас који је вијековима бранио тор и огњиште.

- Општи је значај у приближавању историје стварности у којој живимо. Оно што је остало у другим расама паса помогло ми је да обновим српског одбрамбеног пса, јер су те расе и настале од њега - каже травар и обновитељ расе СОП-а Ненад Гавриловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.