Славко Штимац за Глас Српске: Спремам се напорно, у позоришту нема грешке

Испричао је ово за наш лист велики српски глумац Славко Штимац, један од оних због којих се филмови пожеле погледати више пута, а међу њима су сигурно култна остварења "Андерграунд", "Сјећаш ли се Доли Бел" и "Ко то тамо пева".

Посљедњих мјесец српски медији не престају да пишу о великом повратку Славка Штимца на даске које живот значе. Позоришна публика имаће прилику да у његовом невјероватном таленту, послије двадесет двије године, ужива за неколико дана, у сриједу, 23. децембра, када ће премијерно бити изведена представа "Клаустрофобична комедија", по тексту незамјењивог Душана Ковачевића и у режији Дарка Бајића, на сцени Звездара театра у Београду. Штимац ће сцену дијелити са Љубомиром Бандовићем, Невеном Ристић, Марком Јанкетићем, Зораном Цвијановићем, Јованом Стојиљковић и Иваном Јанкетићем.

- Деведесетих сам играо у позоришту, онда су ме путеви одвели на друге стране, мало сам путовао, снимао филмове. И после толико година увек је иста прича, стално је присутан осећај одговорности и жеља да оправдате поверење које вам је дато - наставља причу Штимац.

У овом комаду игра Теју Краја, писца којем се мијешају фикција и стварност, реалност и драма коју пише. Овај Душков комад, додаје Штимац, невјероватно је актуелан, слика и дијагноза времена у којем живимо. Пробе су биле дуге и напорне, али Штимац истиче да је много важно да се глумац добро припреми.

- Битно је да те пробе иду како треба и да се установи прецизно шта се дешава и онда је све лакше. Наравно, после одређеног броја извођења све то изгледа другачије, постаје опуштеније. Неки искуснији људи кажу да се представа углавном развија после педесетог играња - казао је овај глумац.

Иако смо више прилика имали да га гледамо на филму, Штимац не може да каже да ли му је већа љубав филм или позориште.

- Све зависи какав је комад у питању и какав је филм у питању. Има једна ствар која је сигурна, бар већина мојих колега тако сматра, сваки нови посао ствара вам осећај да пре тога нисте ништа радили, тако је и у овом послу. Као да крећете од почетка у освајању тог лика и уопште приче. Све је ствар момента, афинитета, не бих поредио шта ми је већа љубав - објашњава Штимац.

Током свих ових година много је путовао, али је ипак налазио времена да оде у позориште, па је дошао до закључка да позоришна, као и филмска сцена данас, прате и опште стање у друштву, све оно што сналази и остале професије.

Некад и сад

Када је ријеч о младим људима и њиховој жељи да искажу свој таленат, Штимац сматра да немају баш довољно простора.

- Некад је то било другачије, било је мање глумаца. Много је младих глумца, постоји доста приватних школа глуме и послова који су повезани са филмом и позориштем. Чини ми се да је принцип, као у капиталистичким друштвима, као на пример у Америци, много је глумаца, а мало њих се бави том професијом, или много сликара, а мало ко се бави тиме, као да тржиште то одређује - прича Славко Штимац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.