Објављен стрип “Јасеновац, тамна страна мрака”: Морални дуг страдалим прецима

Ово остварење је први рад у области девете умјетности који се бави ужасима концентрационог логора Јасеновац, у којем су за вријеме НДХ у Другом свјетском рату брутално и систематски убијене стотине хиљада Срба, Рома, Јевреја и бројних антифашиста.

- Прича о Јасеновцу прати оснивање концентрационог логора, преко козарске офанзиве, па до пробоја логора. Главни лик приче је историјска личност Миле Ристић из Миљевића, човјек који је рањен на Козари током офанзиве и заробљен од стране Црне легије, као живи поклон њиховог заповједника Јуре Францетића команданту логора Максу Лубурићу - рекао је Борјановић за “Глас Српске” и додао да је кроз црно-бијеле цртеже и историјске чињенице желио да оживи сјећање на голготу нашег народа, не ублажавајући стравичне злочине које су починиле усташе, а нарочито управитељи концентрационог логора Јасеновац, злогласни Макс Лубурић и Љубо Милош.

Борјановић је током своје каријере уткао у осамнаест књига, монографија, стрипова и других публикација бројне животне судбине својих суграђана, али овај стрип истиче као нешто више од обичног рада.

- Стрип “Јасеновац, тамна страна мрака” је моја морална обавеза, потреба да из једног посебног угла проговорим о овом великом стратишту. Дијете сам Поткозарја, чији је велик дио породице настрадао у усташком геноциду и као потомак тих страдалника, осјећао сам да имам неку врсту дуга да испричам причу о њиховом страдању. Сматрам га својим најзначајнијим дјелом, чија ме је тематика опсједала у толикој мјери да сам знао цртати неколико табли дневно, а радио сам га скоро двије године - каже он.

Сам наслов албума дугује жељи да нађе метафору која би истакла страхоту и тмину ужаса који се десио у Јасеновцу.

- Када сам давао наслов, тражио сам неки појам који би истакао ужас који се дешавао у Јасеновцу. Размишљао сам шта је тамније од мрака и тако дошао до овог наслова. Нисам историчар по струци, али сам током рада направио обиман истраживачки рад кроз научни материјал који се бавио темом овог логора и могу рећи да је 90 одсто стрипа историјска фактографија, док је остатак фикција, коју захтијева сам стрип као умјетност - истиче аутор.

Албум је рађен као црно-бијели стрип, како би се, по његовим ријечима, додатно истакла реалност и аутентичност нељудског зла које се дешавало у Јасеновцу.

Стрип је издање Завичајног музеја Градишка, реализовано уз помоћ бројних пријатеља, са Борачком организацијом Градишка на челу.

Аутор

Слободан Борјановић је рођен 1963. године у Ламинцима код Градишке, а љубав према стрипу и цртању развио је као дјечак током школовања у Подравској Слатини, гдје је живио до рата. Временом је изоштрио технику и створио препознатљив цртачки стил. Први стрип у наставцима објавио је 1990. године у часопису СКД “Просвјета” који је издавало Културно друштво “Сава Мркаљ”у Топуском. Тема је била “Бој на Косову”, о чему је писао у неколико наставака. Током каријере урадио је стрипове “Историја Срба у стрипу”, “Крваво сунце слободе”, “Библија у стрипу” , штампане у неколико издања, уз врло запажене тираже. Дугогодишњи је спортски новинар и публициста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.