Миња Субота: Деци поклањајте време, а не поклоне

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" пјесник, композитор, аутор бројних ТВ емисија и фестивала, добитник многих награда и признања, уз чије квизове је одрасло неколико генерација, а чије пјесме се и данас пјевају, Миња Субота.

- Искрено говорећи, рад са децом и стваралаштво за најмлађе оплемењује и подмлађује све оне који имају срећу да то искрено и од срца раде - додао је Субота.

* ГЛAС: Цијели живот сте посветили дјеци, композитор сте, писац, ТВ аутор, водитељ. Гдје проналазите инспирацију?

СУБОТA: Својевремено је доктор Спок, писац најпопуларније књиге на свету "Како одгајити дете", рекао: "Деци поклањајте време, а не поклоне", а Десанка Максимовић нам је поручила: "У сваком одраслом човеку, налази се скривена душа детета." Често се сетим ових порука и мислим да су оне прави путоказ свима онима који би желели да деци детињство учине срећнијим. A што се тиче моје популарности, мислим да ја нисам звезда. Звезда је, на пример, мој пријатељ Здравко Чолић, а ја сам само пријатељ генерација које су расле уз моје песме и телевизијске емисије.

* ГЛAС: Низ генерација је одрастао уз најпопуларнију емисију за дјецу "Музички тобоган". Колико је то обиљежило Вашу каријеру?

СУБОТA: Као аутор и водитељ реализовао сам и учествовао у реализацијама многих великих пројеката  на телевизијама Београд и Нови Сад, као што су: "Од главе до пете", "Игре без граница", "Недељно поподне" ТВ Београд, "Жељотека" и низ других, али "Музички тобоган", серија која траје готово 25 година и уз коју су расле и радовале се многе генерације, сигурно је обележила моју каријеру и учинила ме срећним. Сви ми који и данас реализујемо ту емисију желели смо да она најмлађима учини детињство лепшим и срећнијим. A певале су ту многе сада познате личности и звезде. У једној емисији угостио сам и Кики са РТРС-а. Заиста талентована и фантастична девојчица.

* ГЛAС: Можете ли повући паралелу о квалитету стваралаштва за дјецу некад и сада?

СУБОТA: На Независном бањалучком универзитету сам говорио о утицају ма­с-медија на најмлађе, како је то било некад и како је сада. Тако сам студентима показао "Тобоган" из 1980. и обновљени из 2008. године, и наметнуло се питање како смо се деци обраћали онда, а како то чинимо сада. Закључили смо да је пре било боље, а сада деца траже много више, а ми им пружамо мање. Пре су били бољи дечији програми, фестивали, али ја увек кажем, дајте да видимо шта то имамо данас и шта ће бити сутра. Оно што ме позитивно изненадило је да код вас у Републици Српској има доста емисија за децу.

* ГЛAС: Радите ли на неким новим пројектима?

СУБОТA: Најсрећнији бих био када бисмо опет направили квалитетне и едукативне серије за децу, а на томе тренутно и радим. Реч је о једном музичком квизу, који је веома интересантан и поучан. То неће бити само квиз знања, него и забаве. Наравно, увек све зависи од новца, али надам се да када су деца у питању, неће бити проблема да ускоро кренемо у његову реализацију. Такође, поменуо бих да радим и на фестивалу који се одржава у Брчком, где долазе деца и композитори из свих крајева света, па фестивал у Бијељини "Дјеца пјевају Семберији" и низ других фестивала по Србији.

* ГЛAС: Стално слушамо да је култура данас запостављена. Гдје је највећи проблем (не)културе?

СУБОТA: Дефинитивно је одговор на ово питање недостатак критике. Данас немате више квалитетне књижевне, позоришне, ТВ, ни било какве критике у новинама и ТВ програмима. Критика је, нажалост, потпуно ишчезла. Један енглески књижевник је рекао, када је у питању критика: "Да ли сте ви икада чули неко дете које каже: Кад порастем, бићу критичар." То је једна духовитост, али и данас сурова истина.

Aнегдоте

* ГЛAС: Да ли Вам популарност и то што Вас препознају на улици прија или Вас и оптерећује?

СУБОТA: Живим у центру Београда, код Кнез Михаилове улице. Када год кренем у град, увек са собом понесем дискове и књиге, јер често наиђу екскурзије са децом. Па се тако ја сликам с њима, разговарам са наставницима. Исто тако кад прелазим границу, кад год ме препознају, хоће да изађем и сликам се с њима. Тако да, кад год ми неко каже да је растао уз моје стваралаштво, да у школи певају моје песме, наравно да ми то представља велико задовољство, срећу и непроцењиво богатство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.