Милош Милиновић: Вријеме да буде прекинуто ћутање о Диани Будисављевић

Ријеч је о књигама "Дианина дјеца" коју је прошле године издао "Глас Српске", а доживјела је и друго издање, допуњено новим текстовима и документима из дневника Диане Будисављевић под називом "Љубав за дјецу Козаре" коју је издало Удружење "Јасеновац, Доња Градина, Бањалука".

Како је за "Глас Српске" испричао Милош Милиновић, планира да изда и трећу књигу која ће се звати "Љубав за дјецу у невољи", како каже, "за сву дјецу у невољи, а не само козарачку, са поднасловом "Дианин величанствени хуманизам".

- Дошло је вријеме да буде прекинуто ћутање, а да се све прошле и будуће генерације боље упознају са херојским дјелом Диане Будисављевић. За њено име везан је невјероватан податак да је из усташких казамата спасла око 12.000 нејачи, а кроз који сам заједно са млађим братом и сестром и сам прошао - рекао је Милиновић и додао да је доста истражио о Дианиним дјелима прије писања књиге.

Потресно свједочанство о уплашеној дјечици, која су отргнута из наручја својих мајки, као и искуства из логорске голготе Милиновић детаљно описује у својим књигама.

- Усташе нису мариле за ту дјецу. У логорима је владао систем суровости до крајњих граница иако су била у питању невина дјечица - каже Милиновић.

Прича о Диани као Аустријанки која је била удата за угледног љекара, Србина, те истиче да је уз све привилегије она могла сасвим пристојно да живи. Али крајем октобра 1941. године, она је од своје свастике чула шта се ради дјеци у логорима.

- Међутим, Диана није била таква. Њена доброта и хуманост претворили су се у њено животно дјело, а то је да спаси, наравно уз бројне пријатеље, што више дјеце из усташких логора - истиче Милош Милиновић, те додаје да она никога није питала ни како се зове, ни које је националности, већ је само помагала.

Он истиче да је Диана тада рекла да јој је то био највећи дар у животу који је добила, могућност да спасава људе, а нарочито дјецу од сигурне смрти.

- Та њена мисија је била пуна ризика и неизвјесности, јер су усташе биле и те како револтиране било каквим помагањем, нарочито Србима, тако да је наилазила на велики отпор усташа. Међутим, то је апсолутно није поколебало, јер је сматрала да када су у питању дјеца, ни сам њен живот није важнији од хиљада других - свједочи Милиновић.

Милош Милиновић наглашава да прича о Диани још није довољно "изронила из заборава историје", те да подржава  свакога ко се на било који начин бави њеним хуманитарним дјелом, јер је она "жена која припада свим историјама".

Камило Бреслер

- Највјернији Дианин помагач био је Камило Бреслер, велики хуманитарац и антифашиста. Он је, иначе, родом из Скендер Вакуфа, данашњег Кнежева. Њих двоје су највише учинили за спас дјеце из логора. Док их је Диана извлачила из логора, Бреслер се након тога бринуо за њих да не би остали на улици, што није било нимало једноставно. Никада не смијемо заборавити херојство спасавања беспомоћне, мале дјечице, чији животи су спасени овим великим хуманитарним рукама - рекао је Милош Милиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.