Магични предјели Петра Добровића
Бањалука - Када сањарите да уживате у неописивој љепоти Азурне обале, или сте се изгубили у љепоти госпође Олге, сигурно је да ћете са посебним поштовањем изговорити име великог српског сликара, политичара и ликовног критичара Петра Добровића, који својом безвременском умјетношћу и данас одузима дах пасионираним љубитељима сликарства.
Стручна јавност, али и вјерна публика, на данашњи дан присјетиће се једног од највећих српских сликара који је рођен прије 126 година. О значају и утицају његовог сликарства говори и чињеница да је дјело "Морска обала" на аукцији достигло цијену од 39.000 евра, што га смјешта на треће мјесто најпродаванијих дјела српских сликара на аукцијама.
Добровић је један од водећих представника српског модернизма између два свјетска рата. Од почетка стваралаштва је био колориста фовистичко-експресионистичког типа (окренут не тамној и загонетној, већ сунчаној страни живота) и сликар амбијента - предјела и друштвене средине.
У ширем смислу био је реалиста по односу према свијету и животу, па се његова умјетност заснивала највише на непосредној перцепцији виђеног. Створио је неколико циклуса: париски, новосадски, амстердамски, дубровачки, београдски и грочански, у којима преовладавају двије основне теме: предио и људска фигура.
Кустос Музеја савремене умјетности Републике Српске Лана Пилиповић присјетила се изложбе када су, између осталих, радови Петра Добровића били представљени на изложби у Бањалуци у МСУРС.
- Добровићева маестрална дјела публика је имала прилику да види у склопу изложбе "Европски контексти: Добровић, Шумановић, Коњовић, Шупут" 2014. године. Ова изложба је представљањем четири изузетно значајна сликара српског модернизма привукла велики број посјетилаца и свакако је једна од најпосјећенијих изложби Музеја - рекла је Пилиповићева за "Глас Српске".
Према њеним ријечима, бањалучка публика је била највећим дијелом заинтересована за представљање управо сликара модернизма, међу којима су умјетници попут Шумановића и Добровића. Дјела која су била представљена на изложби у Бањалуци настала су у распону од 1918. до 1935. године.
- Ова дјела илуструју умјетникова стилска кретања, трагања за монументализмом и гравитирањем ка идеји "чистог сликарства". Тематика изложених радова је показивала ширину умјетникових преокупација: историјске композиције, мртву природу, портрет, пејзаж. Сликао је мјеста у којима је боравио, медитеранске пејзаже, портрете пријатеља, као свједочанство о мјестима и људима који обликују умјетников простор - казала је Пилиповићева.
Хедонистичко сликарство, којем је изнад свега био привржен, одвело га је према изузетном богатству хроматске палете, али и према блиставом свјетлу које се прелива у пуном интензитету преко његових платана. Медитерански пејзаж, маслињаци, воће, море, нага тијела, само су биле погодне теме на којима је показао шта сликарство може да буде ако се изражава бојом и свјетлом.
Велики опус Петар Добровић је оставио и у портретској умјетности, у којој је сачинио бројне анализе и карактеролошке студије које спадају међу највредније у српској умјетности прве половине 20. вијека. Умро је у Београду 27. јануара 1942. године.
Бањалука
- Посебан ексклузивитет током изложбе у Музеју савремене умјетности РС у Бањалуци била је посјета принца Алберта Другог од Монака. Као одличном познаваоцу и љубитељу умјетности, била му је изузетно занимљива повезаност српских сликара са Паризом, будући да су се сви школовали и излагали у овој метрополи између два свјетска рата. Нарочито су га се дојмили пејзажи Азурне обале Петра Добровића - рекла је кустос Лана Пилиповић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
