Љубомир Поповић отишао да слика по небеском платну

Приредила: Александра Маџар
Љубомир Поповић отишао да слика по небеском платну

Београд - Посљедњу линију на платну живота најцјењенијег и најособенијег савременог српског сликара, Љубомира Љубе Поповића повукла је судбина. Поповић је у 82. години живота преминуо је у четвртак у Београду послије дуге и тешке болести, а сахрана ће се одржати у Ваљеву сљедеће седмице.

Савремена српска, али и међународна сцена јуче је, али и још дуго ће туговавати за умјетником бритког језика који је увијек истицао понос јер је "Србин југословенског порекла" који је оставио траг у савременој умјетности. Поповић је био човјек широке културе, истанчан познавалац како историје сликарства, тако и историје цивилизације уопште. Осим сликама, своје савременике плијенио је радозналошћу духа, ријетким познавањем књижевности, филма, филозофије, стрипа, еротизма, езотерије и окултних учења. Његова дјела налазе се у престижним галеријама, музејима и колекцијама широм свијета. Истрајно је истраживао дух традиције, посебно постигнућа ренесансних и византијских мајстора.

Често је говорио о односу земље према умјетности и сматрао је да култура умире у цијелом свијету, од Париза гдје је радио, преко Београда гдје је прву велику изложбу направио тек прошле године, до Ваљева гдје је основао Модерну галерију.

- Погледајте само на шта нам личи штампа, па видите манифестације које имамо, то су фестивал малине, пива, чварака, дрк... и ко зна чега. То је страшно и тај ниво утиче на све. Ту ситуацију не може да спаси сада неки министар за културу са необичном фризуром, или имао он посластичарницу, јер је култура једна општа прича - говорио је Поповић.

Године 1963. преселио се у Париз и од тада је радио и стварао у  једном од највећих свјетских центара културе и изградио велико име, али Поповићев рад у домовини није толико познат широј публици. Често је и о томе говорио.

Његов надреализам често набијен еротским мотивима био је и тема документарног филма "Love is eternal Monster" пољско-француског редитеља Валеријана Боровчика.

О његовом дјелу писали су многи признату критичари, Ален Боске, Ален Жуфроа, Андре Пјер де Мандијарг и Патрик Валдберг. Поповић је рођен  1934. године у Тузли. Основну школу и гимназију је завршио у Ваљеву, а студирао је на Академији примењених уметности и Ликовној академији у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана