Кроз Кочићева дјела сазријевала је и Република Српска
Бањалука - Књижевни разговори о начину сликања крајишких пејсажа и крајишког живота, полемике о српском језику, не могу и никада неће моћи проћи, а да се не спомене интелектуална громада, Петар Кочић.
У августу, можда, снажније неко икад оживи богата Кочићева мисао, духовна снага и бриткост ума, када се у његовом родном селу, Стричићима, одржава манифестација у славу свега онога што је он био и остао, Кочићев збор. Сви садржаји посвећени су њему, а такав је био и округли сто одржан у понедјељак увече у Народној и универзитетској библиотеци РС, када су домаћи књижевници, професори, преводиоци, есејисти, критичари, говорили са великим поштовањем о ономе што је Кочић оставио испод корица својих књига, али и идејама и закључцима које је гласно говорио и од којих није одступао. Округли сто водио је књижевник Миленко Стојичић који је присутнима приредио мало изненађење и прије почетка разговора пустио тонске телеграме о Кочићевом дјелу, из његове архиве. Добро познати гласови Виде Огњеновић, Предрага Гуге Лазаревића, Ивана Ловреновића, Јована Радуловића, Миљенка Јерговића и Владимира Пиштала говорили су о Кочићу. Учеснике округлог стола, али и посјетиоце поздравио је потпредсједник Организационог одбора Збора, и предсједник Друштва "Змијање", академик Витомир Поповић.
- У времену у којем је живио он се борио против босанског сабора, како га је звао. Борио се против Аустријанца Бењамина Калаја, као наметнутог странца, који је у име Срба и осталих вршио власт, а ми се сада боримо против високих представника који су такође Аустријанци - казао је Поповић.
Осврнуо се и на његово дјело "Страданија", истичући да се од тога о чему је у своје вријеме писао Кочић, па до данас није много тога промијенило.
- Према томе Кочић је сада актуелнији него што је икада био и зато ми имамо и моралну и сваку другу обавезу да се великану српске књижевности одужимо на начин на који је то заслужио - истакао је Поповић.
Да је Кочић наш савременик, потврдио је и прошлогодишњи добитник награде "Петар Кочић", књижевник Зоран Костић.
- Оно на шта је он указивао тада, мислим на његове публицистичке активности о деформацији и одумирању српског језика, управо данас ми живимо - сматра Костић.
Истиче да је у неким његовим идејама, порукама и књижевном дјелу, сазрела и Република Српска.
- Она није била само резултат одбрамбеног рата од 1992. до Дејтонског споразума, него и тековина, резултат и плод нечега што је сазријевало и кроз српску књижевност и свој врхунац доживјела је у дјелима Кочића, Дучића, Шантића, браће Ћоровић. Српска је и њихово дјело, а на нама је да покушамо да то дјело сачувамо, а не да дозволимо да се претвори у духовну колонију, на шта је Кочић указивао, да се српски језик и српски народ претвара у духовну колонију - рекао је Кесић.
Нагласио је да је судбина језика једнака судбини народа.
- На старословенском ријеч јазик, означава језик и народ. С те стране славимо Петра Кочића, његујмо и пођимо за идејама на које је он указивао - закључио је Кесић
Кочић на првом мјесту
Међу присутнима био је и овогодишњи добитник признања "Петар Кочић", Милисав Савић.
- Драго ми је што сам ове године, добио награду "Петар Кочић", јер ја Кочића сматрам за мајстора приповједача, има их још пет, шест, али Кочића стављам на прво мјесто - казао је он.
На округлом столу учествовали су и Стеван Тонтић, Миодраг Живановић, Миливој Сребро, Борис Лазић, Наташа Глишић и Миња Голубовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
