Комшијски односи на бањалучки начин

Александра Маџар
Комшијски односи на бањалучки начин

Бањалука - Добро познати људи, од којих нас најчешће дијеле само зидови, те њихови брачни проблеми, односи и ликови у којима се сами проналазимо, као и незаобилазан дио бањалучке приче, комшије, оживјели су у представи “Шећер је ситан, осим кад је коцка” Николе Пејаковића на сцени Градског позоришта “Јазавац”.

Многобројној публици на премијери у понедјељак увече, мјесто радње добро је познато, стан у улици Ђуре Ђаковића, бањалучко насеље Хисета.

У њему живот седам година дијеле Зоки и Невенка. Кроз ова два лика и све те године њиховог брака, Пејаковић је врло вјешто показао различите карактере људи и све оне свакодневне ситуације, које понекад чујемо док пролазимо поред комшијских станова, а неке су дио наших животних прича. На сцени су били јасни одговори на питања, зашто се удаљавамо једни од других, како нам се деси да љубав и брак поставу шаблон, да нам и сам живот постане шаблон? Смјењивале су се људске слабости и страхови који нас најчешће воде неким другим људима од којих не добијамо оно што силно желимо, али ипак смо ту. У нашој режији, они нас боље разумију, а ни сами себи нису јасни.  

Какви су женско-женски односи и да и оне, наизглед јаке и отресите жене, плачу у себи приказани су кроз ликове Јаце и Невенке. Реплике и глумачка игра Александре Спасојевић, Љубише Савановића, Миљке Бабић и Жељка Митровића испраћени су аплаузима истине, јер су њу и оставили на сцени. Глумци су послије премијере били задовољни, док је Пејаковић и овај пут на сцену гледао из канцеларије “Јазавца”. Дружење послије премијере је пропустио.

- Никола наставља тај низ представа у којем оживљава локалне приче и на тај начин Бањалуку поставља на позоришну мапу. Док смо радили инсистирао је да ово играмо као неки ситком, што је можда у позоришту пребрзо, међутим кад смо ушли у тај ритам, било нам је лакше. Добили смо добре ликове и добре улоге, добар смо четверац - рекао је Савановић.

Да је процес рада био веома занимљив, али и напоран, потврдила је и Миљка Бабић која је истакла да је Никола Пејаковић сјајан човјек који заиста умије да ради са глумцима.

- Написао је занимљив текст, сјајан бањалучки текст. Трудили смо се да представимо различите ликове, надам се да смо нас четворо успјели у томе  - казала је глумица.

Послије осам година на сцени је заблистао и Жељко Митровић тумачећи лик комшије за које ћемо рећи да је намргођени чудак  и чије поступке најчешће нећемо разумјети.

- Имали смо мало времена да направимо интензивну, тешку и глумачки напорну представу, поготово када је комедија у питању, јер је најтеже засмијати људе - додао је Митровић.

Глумица Александра Спасојевић, којој је ово прва сарадња са Николом Пејаковићем, казала је да се на сцени осјећала као да је снимала ситком пред публиком.

- Публика је од прве сцене препознала код представе и ушла са  нама у причу. Током процеса рада обновила сам неке ствари које сам научила на Академији, неке сам утврдила, неке научила. Радујем се што играм на даскама “Јазавца” - истакла је.

Рад на сценографији повјерен је Драгани Пурковић-Мацан, док је асистент режије била Драгана Ђедовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана