Комичан приказ српске историје

Претпосљедње такмичарске вечери 18. Театар феста "Петар Кочић" публика у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци гледала је представу "Потпуно скраћена историја Србије" Позоришта младих из Новог Сада. Текст за својеврсни сценски уџбеник, у црнохуморном монтипајтоновском стилу на тему српске историје, како је комад описао редитељ Марко Мисирача, који све ове фестивалске дане води округле столове са глумцима, новинарима и публиком, потписују аутори Маја Пелевић и Слободан Обрадовић, а режију Оља Ђорђевић.

Глумица Марија Митровић је објаснила да је циљ ове представе да буде забавног карактера.

- Нисмо хтели никог да увредимо, хтели смо да се нашалимо на свој рачун са повременим жаокама усмереним ка неким проблемима у друштву и стереотипима о нашој историји. Није нам циљ да неко дете изађе са представе и да стварно верује да је нпр. Урош Нејаки био хомосексуалац. Шалимо се на рачун историје и забављамо се и ми и публика са нама - казала је она.

О процесу рада, гдје су глумци гледали све и свашта и писали домаће задатке говорио је глумац Саша Латиновић.

- Не знам колико смо зрели да се зафркавамо са историјом попут Енглеза. Можда ми још нисмо зрели за ову врсту самокритике, али у једном тренутку морамо да почнемо. Ми смо изузетно вредно радили да бисмо направили ову представу - додао је он.

Да "Потпуно скраћена историја Србије" није кабаре, већ комад Маје Пелевић и Слободана Обрадовића, чврсте драмске форме, која покушава да хронолошки прати значајне моменте из српске историје, потврдила је Оливера Ђорђевић, редитељ.

- Истина је да се поигравамо жанровима и позивамо на мјузикл, као форму музичке комедије, али то је само рад на овој представи учинило озбиљнијим, захтевнијим и напорнијим за све нас - додала је Ђорђевићева.

Циљ сваке комедије је, како је рекла, прије свега, сагледавање одређене теме на весео начин.

- Међутим, сигурно је да се на крају увек смејемо сами себи, свету око нас, нашем менталитету, навикама, обичајима. Кад је у питању наша историја, није било баш могуће пронаћи неку светлију перспективу, али кад сами себе не схватате исувише озбиљно, ствари вам постану много јасније - сматра она.

Велику пажњу заљубљеника у театар у петак увече привукла је представа Народног позоришта у Београду, по тексту великог Љубомира Симовића и у режији сјајног Егона Савина "Чудо у Шаргану".

- Не верујем да има позоришта које није играло "Чудо у Шаргану". Давно је било то кад сам га радио, али нема велике разлике. Симовић помиње, као један од феномена наше несреће, раскид са традицијом и континуитетом. Ако постоји прекид са континуитетом и способност једног колективитета да прекине с тим, онда су то биле деведесете. Те године ће се тек осетити као трауматичне у нашој будућности. Несрећа је нешто што прати свачији живот, то је главни разлог због којег сам поново радио овај комад и радио бих га увек. Жао ми је што овај текст није превођен и игран, јер је ексклузивно дело - истакао је Савин.

Велики глумац Предраг Ејдус донио је митски, свевремени лик Просјака.

- Просјак је једна енигма коју је Симовић поставио и дуго смо размишљали шта би то све могло да буде. Дошли смо до закључка да је он нешто између анђела и ђавола. Наиме, у име доброчинства у току историје, од стране религије, политике, власти чињена су многа злодела у име наводног добра. Овде смо хтели са једне стране да оставимо то нешто између, а да то у приличној мери прикријемо и не "телефонирамо" унапред. Да у првом реду он буде типичан клошар каквих има свуда у свету. Памтим из детињства такве типове које сам виђао по Београду - казао је Ејдус.

Научни скуп

Савремено позориште је у кризи и постоји потреба да се о томе разговара и изналазе рјешења за овај проблем, оцијенили су данас у Бањалуци учесници научно-стручног скупа "Куда иде традиционални театар". Директор Народног позоришта Републике Српске Ненад Новаковић рекао је да савремено позориште улази у кризу, јер друштво не води довољно бригу о томе. Поручио је да култура не смије бити трошак, већ инвестиција за будућност, те оцијенио да је неопходно унаприједити школовање кадрова за све сегменте у позоришту.

Додјела награда

Као и сваке године, посљедњег фестивалског дана биће проглашени најбољи. Награђенима у част овај пут наступиће "Џез поези кабаре". Музичари из овог необичног састава поручили су да публику очекује много добре музике и искрених емоција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.