Изложба византијског накита за јубилеј
Бањалука - Археолошком изложбом “Накит рановизантијског града Балкис”, која је отворена у Бањалуци, Република Српска обиљежава 1.700 година од потписивања Миланског едикта.
Изложбу је у Банском двору Културном центру отворио предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је и покровитељ поставке.
- Увијек морамо да се враћамо својим коријенима и вјери. Оно што је било заборављено треба да буде рехабилитовано, као доказ да смо ту били, да смо опстали и да смо преживјели све оне који су овуда наилазили - рекао је Додик.
На отварању изложбе биле су броје личности из јавног и културног живота Републике Српске.
Аутор и кустос изложбе којом се обиљежава 1.700 година од када је римски цар Константин Велики Миланским едиктом хришћанима дозволио слободу исповиједања вјере је мр Бојан Вујиновић, који је припремао поставку посљедњих неколико мјесеци у Завичајном музеју Градишка.
- Поставка “Накит рановизантијског града Балкис” је мала по обиму, јер смо ископали само олтарски дио, али је велика по значају. Пред нашим очима се открива велико хришћанско средиште које живи од почетка признавања хришћанства као равноправне религије Римског царства - казао је Вујиновић.
Подсјетио је да су врата овог археолошког локалитета у Горњим Бакинцима отворена када је тим археолога Завичајног музеја у Градишци, са директором и археологом Завичајног музеја Градишка Миланом Ђурђевићем на челу, пронашао комплетан рановизантијски град.
Ријеч је о локалитету који заузима површину од 40.000 квадрата и за који се претпоставља да је у њему живјело око 3.000 људи.
На основу пронађених доказа сматра се да припада периоду са почетка четвртог вијека.
- То је једна од највећих базилика која је пронађена на простору БиХ. Поред тога што је једна од највећих, она је била и епископско сједиште ових крајева, што потврђује налазак епископске столице. Могла је да прими око 500 вјерника - објаснио је Вујиновић и додао да је епископија у Горњим Бакинцима слала главне импулсе хришћанства осталим општинама.
Међу накитом ове археолошке ризнице изложене су занимљиве фигуре из античког периода, као и оне из периода сеобе народа, које су израђене од племенитих метала, сребра, злата...
- Дио поставке чини сребрно прстење са утиснутим монограмима највјероватније Источних Гота, као и рановизантијске копче са необичним мотивима и разне црквене реликвије са представама крста - додао је Вујиновић.
Отварању изложбе присуствовао је и археолог Ненад Кузмић, који је указао на значај рада археолога који су се одлучили да почну откопавање једног тек једва препознатљивог зида у такозваном граду Марија Тереза у Горњим Бакинцима.
Изложба је заједнички пројекат Завичајног музеја Градишка, Туристичке организације Лакташи, града Бањалуке и Банског двора Културног центра.
Каталог
- У каталогу је око 120 артефаката златног, сребрног, позлаћеног и бронзаног накита из периода сеобе народа, који представљају поједине дијелове одјеће, обуће или стандардних модних украса попут прстења, наруквица или огрлица, који су и данас карактеристични модни детаљи - каже Бојан Вујиновић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
