Изложба графика Радована Крагуља у Бањалуци: Отисци осјећања у мецотинти

Мирна Пијетловић
Изложба графика Радована Крагуља у Бањалуци: Отисци осјећања у мецотинти

Бањалука - Заборављена техника штампања графичких отисака, откривена давне 1642. године, мецотинта, односно њено црно и њено сиво савршено су реконструисали различите боје, текстуре и игре свјетлости у радовима угледног умјетника, академика Радована Крагуља.

Дашак ове невјероватне технике пред публику у Галерији Академије умјетности Републике Српске (АНУРС) у Бањалуци стигао је кроз изложбу радова, названу управо по мецотинти, која је свечаном инаугурацијом Крагуља у академика отворена у сриједу увече.

Предсједник АНУРС Рајко Кузмановић отварајући изложбу казао је да је Крагуљ свестрани умјетник који слика, ваја, инсталира, црта, али и гравира.

- Његова склоност је наслоњена ка вјечном трагању за новим умјетничким формама и зато га поједини савремени критичари сврставају у мултимедијалног умјетника - казао је Кузмановић и додао да ће Крагуљ као академик значајно подићи углед АНУРС.

Љубитељи умјетности тако имају прилику да до 4. јуна погледају преко 30 његових радова, насталих у три стваралачка циклуса, а изложбу је, уз Крагуљеву помоћ, приредио умјетник Миливоје Унковић.

- Крагуљев рани стваралачки период, који обухвата шездесете и седамдесете године прошлог вијека, одише надреализмом. Период од седамдесетих година, по мотивима графика, уочава присутност анималног свијета, са врло рафинираним трансформацијама тих облика - појаснио је Унковић и додао да се управо у овом стваралачком периоду види јединство природе и умјетности, а критичари га сврставају у фотореализам.

Трећи период стварања припада минимализму, што значи да је присутно свођење претходних форми у једну раван, на геометријске форме, као што је то присутно у конструктивизму.

Крагуљ, даровити умјетник који је својим дјелима очарао цијели свијет, скроман је у души и тако је за своју изложбу рекао да "једна слика вреди хиљаду речи".

- Када сам бирао радове за ову изложбу, схватио сам да сам их посложио тако да их веже једна заједничка нит. Поред, наравно, рада у мецотинти, ту су и моја осјећања која су ме водила у мом стварању од дјетињства па све до дана данашњег - казао је Крагуљ.

Додао је да би много значило да, свако ко дође да погледа ову изложбу, направи своју личну слику, односно, било би му драго да у посјетиоцу пробуди лична осјећања док посматрају његове графике. Изложби су присуствовали, поред љубитеља умјетности и поштовалаца лика и дјела Радована Крагуља, бројне угледне личности из јавног и културног живота Републике Српске и Бањалуке. Између осталих, ту су били генерални конзул Србије у Републици Српској Владимир Николић, академик Драгољуб Мирјанић, директор Музеја савремене умјетности РС Сарита Вујковић, директор Дјечијег позоришта РС Предраг Бјелошевић те бројни академици.

Биографија

Радован Крагуљ је рођен 1935. године у Великом Паланчишту крај Приједора, а као дијете преживио је Други свјетски рат и логор у Јасеновцу. Студирао је на Ликовној академији у Београду 1953-60. године. Од Британског савјета је добио стипендију за похађање Централне школе за умјетност и вјештине у Лондону 1962-63. године, а затим је и предавао у школама у Енглеској, Белгији и Француској. Његове прве самосталне изложбе у Лондону одржане су на Институту за савремену умјетност 1965. године и у галерији "Angela Flowers " 1977. године. Међу каснијим самосталним изложбама издвајају се оне одржане у центру за савремену умјетност "Бемис" у држави Омаха (САД) 1988, у Музеју модерне умјетности у Паризу 1989, Музеју модерне умјетности у Остендеу 1991, умјетничком центру "Chapter" у Кардифу 1995. и у Салону Музеја савремене умјетности у Београду 1998. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана