Глумац Стојан Матавуљ за Глас Српске: Мијења се само марка фрижидера, свијет је увијек исти

Александра Маџар
Глумац Стојан Матавуљ за Глас Српске: Мијења се само марка фрижидера, свијет је увијек исти

Бањалука - Када отворимо албуме из дјетињства, готово сви имамо фотографије на којима живе моменти наших првих корака, док нас за руку придржавају они који нам цијелог живота остају као подршка.

Баш таква фотографија постоји и у албуму Градског позоришта "Јазавац", направљена прије једанаест година, када је идеју пуну наде подржао искусни хрватски глумац Стојан Матавуљ и пружио руку помоћи младој екипи режирајући први комад изведен на даскама овог театра, "Облик ствари".

Током тих једанаест година "Јазавац" се будио у добрим и лошим данима, али је растао, јачао и опстао, а публици и овог октобра, девету годину заредом, поклања уживање у Фестивалу младог глумца "Заплет", који ће 20. октобра отворити необичан комад "Пита ли ико како је мени". И ту се наставља прича о пријатељству "Јазавца" и Стојана Матавуља, који режира ову представу која ће публици открити глумачке проблеме, о чему је познати глумац и говорио за "Глас Српске". Срећан што су га позвали да ради, Матавуља је прије свега привукла тема, а глумачку екипу чине Владимир Ђорђевић, Велимир Бланић, Љубиша Савановић и Сњежана Мишић.

- Ово је једна врста ауторског пројекта и колико ја знам, таква врста представе није рађена у Бањалуци. Изазов је био како усмјерити глумце да сами направе представу, без текста, без сценографије. Било је доста идеја, али на крају смо се сложили да кренемо од глумачких проблема које публика не зна. Шта сваки глумац у себи осјећа, какав је његов однос према публици, колегама и мислим да смо успјели. Мислим да ће публика добро примити представу - испричао је Матавуљ.

Како не би било занимљиво открити детаље представе прије премијере, Матавуља смо замолити да из свог личног искуства исприча бар један универзални проблем са којим се сусрећу сви глумци.

- У свакој подјели постоји један глумац који не зна текст. Увијек постоји један глумац или глумица којој сметају ципеле. Када то гледате из реалног живота, ти глумачки проблеми изгледају пресмијешно. У суштини, ствар је у томе да ти проблеми нису ни глумцима проблеми него тим назови глупим проблемима потискују праве и онда је занимљиво кад ти прави проблеми изађу ван. А ми смо у овој представи то пробали направити - објаснио је Матавуљ.

Говорећи о глумачким проблемима, дотакли смо се и оних животних, свакодневних, времена у којем живимо, утицаја умјетности на друштво.

- Не можемо ми направити позоришну представу која може промијенити свијет. Али да је битно да глумци пропитују те проблеме, мислим да је јако битно. Што је најважније, све је написано. Не можете написати ништа ново, никакво ново стање се човјеку неће догодити. Мијења се само марка фрижидера, свијет је потпуно исти.

Не вјерујем да је данас теже него што је било прије, мисли да људи данас више претјерују.

- Можда ћу мало карикирати, али наши родитељи се нису бринули коју средњу школу ћемо уписати, факултет, више смо сами до тих ствари долазили. А ми данас форсирамо сами себе да дијете нешто мора и тако и сами себи намећемо притиске. Моја мама је долазила са посла и послије ручка је одмарала, а данас се то не стиже, јер родитељи возе дјецу на часове виолине, па послије тога на часове енглеског, па са енглеског... а нико нам то други није наметнуо него сами себи, јер мислимо да то наша дјеца требају и да ће им због тога бити лакше у животу - сматра Матавуљ.

На питање шта му је глума најснажније дала као човјеку, од срца се насмијао, одговоривши да то није за новине, али смо ипак добили одговор који је прикладан за новине.

- Кад сам имао осамнаест година, неко ми је дао "лего" коцкице и рекао: "Играј се до пензије". Е то ми је глума дала, игру до пензије. Мислим да је то најљепше - казао је он.

Увијек је желио играти комедије, а "гурали су га", додаје он, у улоге јунака и хероја. Док је био млад, страшно се заносио.

- Хтио бих играти ово, оно. А онда како вријеме пролази, видиш да можда неке улоге и ниси требао играти, али ако бих морао рећи коју улогу сам желио глумити, а нисам то хтио рећи, онда је то краљ Клаудије. То сам увијек хтио нешто, јер ми је тај Хамлет пресмијешан, само нешто хода и пати - кроз смијех је испричао Матавуљ.

Значај "Заплета"

Присјетио се и живота и стварања у бившој Југославији, када се са једном представом путовало и по двије године док се обиђу сва мјеста. Данас то више није тако. Поред тога што се новац погрешно распоређује, отвара се, додаје Матавуљ, и велики број академија, а посла за те људе нема.

- Зато је "Заплет" јако добар, млади људи се упознају и могу да виде шта раде - истакао је Матавуљ, који је у међувремену снимио два филма, а у сљедећој години га очекује рад на новом остварењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана