Даница Максимовић за Глас Српске: Oставимо телефоне, окренимо се једни другима

 Не знам где ће новије генерације стићи ако се са медија и ТВ екрана само емитују нискобуџетни програми који нам уништавају децу.

Започела је тако разговор за наш лист цијењена српска глумица Даница Максимовић, умјетница која и послије 37 година на сцени влада талентом, која је снимала више од 60 филмова и различитих серијала и важи за једну од најљепших српских глумица. За "Глас Српске" говорила је и о новогодишњим очекивањима, умјетности као спасу за младе генерације, љепоти писане ријечи, али и о својим глумачким изазовима.

-  Мислим да смо дужни да бринемо о генерацијама које долазе. Нажалост ми нисмо неки пример, ми нисмо оставили својој деци нешто лепо, све се распало, а то је тако тужно и тешко могу да се снађу. Ја сам госпођа из прошлог века, памтим много лепша времена. Не знам да ли уђи у Европу и борити се са свим тим што Европа налаже или ни не ући па се, како се у народу каже "прострети колико имаш", јер док ми уђемо, она ће се и угасити, распасти, то је неминовно - прича Даница.

У 2016. години, не очекује, како каже,  ништа спектакуларно.

-  То су оне људске жеље, да један другоме нешто ситно купимо, поклонимо, да се нађемо у топлом дому, изљубимо, пожелимо срећу, а ово све друго ће да дође када имате здравље, када можете да радите.  Само ми је битно када се пробудим да ме ништа не боли и није битно да ли је то нова година или је то сваки дан. Да су моји сви живи и здрави и ништа много не треба планирати унапред - истакла је глумица.

Позитивна и једноставна, додаје да такве људе највише и воли.

- Волим људе који се смеју и када је мука, јер се на тај начин све лакше превазиђе и волим да помогнем. Неко сам ко иде у дечије установе, старачке домове, али не желим тиме да се хвалим. Мислим да можемо помоћи јер оно наше мало њима чини много - нагласила је она.

Млади људи, како каже, треба да уче кроз позориште и живу ријеч која мора да буде књижевна.

-  Колико год да је то у жаргону, свеједно шта говоримо, то је књижевни језик којим се ми обраћамо публици,  ипак је то нека чистота коју треба да чувамо - казала је глумица.

Када је ријеч о позоришту, улоге више и не броји. Каже да ће то неко морати пописати када ње више не буде. На позоришној сцени нема неких великих жеља, јер је све улоге које је жељела имала среће да и одигра.

- Била сам задовољна тиме што добијем и дајем све од себе до последњег атома снаге и мислим да се то види. Изазов је кад играш са новим колегама, кад је то ново позориште, то радује, као да почињеш нешто из почетка. Увек радим као да је никад више или као да је први пут. Радознала сам по природи и када добијем добар задатак, онда је то права ствар - каже Максимовићева.

Све њене квалитете, способности и милион пута доказан таленат препознају прави редитељи.

- Они гледају представе и они виде то у глумцу и када ти понуде нешто тако потпуно дијаметрално различито од онога што иначе радиш онда је то права ствар. Кроз реч мора да прође све оно што се дешава на сцени. Наше тело је само инструмент по којем ми знамо или не знамо да свирамо и то је једино право - закључила је Даница.

Црњански

- Волим да читам па да мало одложим па се поново вратим, таква сам. Скоро сам читала књигу Весне Јанковић, "Степенице у небо". Обожавам Црњанског, он је предиван, то мора да се чита, иако је то је јако тешко, али "Сеобе", "Дневник о Чарнојевићу" млади људи би требало да читају.  Он је веома дубокоуман писац - казала је Даница Максимовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.