Ћопић и Албахари увијек актуелни
Бањалука - Обично се у медијима, као и међу књижевницима, више пажње посвети информацијама које то књиге заинтересују читаоце како би се добио увид који су писци са домаће и свјетске књижевне сцене актуелни.
Међутим, многима је занимљиво чути шта читају домаћи писци када нису задубљени у писање нових збирки пјесма и романа и која би дјела они препоручили.
Писац Берислав Благојевић недавно је прочитао есеје аргентинског писца Ернеста Сабата "Појединац у универзуму" и топло их је препоручио свим заљубљеницима у писану ријеч. Поред ове књиге, како је рекао, читао је и сјајну збирку Весне Капор "По сјећању се хода као по месечини".
- Тврдњу да "онај ко осјећа", бар понекад, зна да је постојао, подиже као заставу једна од јунакиња прича Весне Капор. Посебност прича из књиге суштински одређује и читаоце - када кренемо да ходамо, и по сјећању, и по мјесечини, крећемо се по правом свијету, оном у коме се може постојати - само су неки од коментара који се односе на ову збирку.
Књижевница Александра Чворовић поред "Путовања душа" доктора Мајка Њутна чита и збирку прича "Откачене приче Латинске Америке".
- Овдје су заступљени они писци за које чаробни реализам, рециклирани костумбризам, егзистенцијалистичко трагање за идентитетом и прегршт традиционалних, тематских дихотомија више нису маркетиншки регистрован заштитни знак под којим их свијет препознаје - пише у опису овог дјела.
За дјело Давида Албахарија "Пелерина и нове приче" одлучио се књижевник Мирко Вуковић.
- "Пелерина" је обимом невелика књига, али необично важна, не само за Давида Албахарија. За њом ће желети и морати да посегну сви који буду хтели да разумеју, не само Албахаријеву прозу, већ и модел размишљања о литератури на који се данас ослања један од средишњих токова у српској прози. То је онај њен ток који још кореспондира са глобалним духом овог времена - пишу о овој Албахаријевој књизи.
Осим Албахарија, Вуковић чита и стручну литературу "Нове прилоге за савремену српску поезију - огледи и критике" Михаила Пантића.
Роман о лектору Богдану Беуку, који је прекорачио своја лекторска овлашћења и запао у крупне невоље, чита књижевник Ранко Павловић.
"Књига о Беуку" у препознатљивом стилу овог писца је роман о човјеку који вјерује у снагу и значај ријечи. То је роман о једном необичном поправљачу свијета.
Кочић
Ранко Павловић открио је да наново чита дјела Петра Кочића од прве до посљедње књиге, јер је почео да пише о језику.
- Пишем о језику, о локалном језику који књижевно дјело може да уздигне до универзума. Читам и Бранка Ћопића "12.12.1939. увече (аутобиографијски списи)". То је написао млади Ћопић у којем је описао своје дјетињство и назначио мотиве и тематику цјелокупног свог опуса књижевног дјела - објаснио је Павловић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
