Језик умире кад говорника нестане

Илијана Божић
Језик умире кад говорника нестане

БАЊАЛУКА - Српски народ је увијек имао срећу да буде расадник талентованих научника, а тако је и данас. Уколико се бризи о српском језику са нивоа виших инстанци посвети пажња у смислу обезбјеђења неопходних претпоставки, резултати ће сигурно бити добри.

 

 

Казао је то за “Глас Српске” професор Филолошког факултета у Бањалуци Драгомир Козомара говорећи о стању и положају српског језика данас, након што су нас напустили велики лингвисти Милорад Телебак и Иван Клајн, који су, како је навео, били синоним за најактивније прегаоце на пољу правописа српског језика.

- У посљедњих тридесет година остали смо без већине научника којима је правопис српског језика био једна од најважнијих научних преокупација. Отишли су и Митар Пешикан, Павле Ивић, Јован Јерковић, Милан Шипка и многи други. Остала је огромна празнина иза њих - рекао је Козомара.

Нагласио је да су то били научници свјетског гласа, те да ће бити тешко наставити посао на тако успјешан начин као што су они радили.

- Ипак, не смијемо јадиковати, него морамо даље радити на његовању српског језика онако како смо од њих учили - навео је Козомара.

Међутим, како је Козомара појаснио, чување и његовање српског језика није задатак само лингвиста.

- Сви ми као друштвена цјелина морамо у томе имати учешћа. Потребно је да се положај српског језика преиспита на свим нивоима образовања. Кад оду из средње школе, наши будући студенти, мимо оних који уско стручно изучавају језик, више се не сусрећу са учењем српског језика. С друге стране, без обзира на то о ком студију да се ради, обавезно се изучава макар један страни језик. Тако добијамо високообразоване стручњаке који имају недовољан степен писмености - објаснио је Козомара и додао да се на неким наставничким факултетима уопште не учи српски језик.

Нагласио је да посебну пажњу треба посветити језику медија, јер они као најмоћније средство за ширење правилног и лијепог језика морају бити узор у том послу.

- Нажалост, пред поплавом различитих врста телевизијских канала, данас смо, како рече један наш лингвиста, дошли у ситуацију да спикере бирамо “одока”, а не “одува” - испричао је Козомара.

Говорећи о овој теми, предсједница Удружења лектора Републике Српске Александра Савић је истакла да Телебака и Клајна нисмо довољно цијенили док су били живи.

- То је наша стара бољка, те се надам да их нећемо заборавити. Нашем језику ништа не недостаје, али друштву мањка осјећаја за питања језика, културе и књижевности, образовања уопште. Осјећам да смо дуго на прекретници што се тиче језичких и образовних политика и у Српској и свугдје гдје се говори наш језик - казала је Савићева за “Глас Српске”.

Додала је да је крајње вријеме да се посветимо истинским питањима борбе за језик.

- При том мислим на очување нашег језика и идентитета, реформу наставног плана и програма, укључивање језика у дигиталну сферу, те креирање озбиљне и темељне језичке политике која ће подразумијевати мултидисциплинарни подухват. Код оваквих питања, волим да цитирам Ранка Бугарског који каже да језик не умире тако што га његови говорници кваре, уништавају или поједностављују него кад тих говорника нестане - објаснила је Савићева.

Она је истакла да није песимистична кад су језик и његово очување у питању.

- Но, ако стара питања остану и даље отворена, ако се будемо окретали око истих заврзлама, ми пропуштамо читав један нетакнути дио језика и образовања, избјегавамо будућност и опиремо се нужним промјенама које су захватиле читав свијет - навела је Савићева.

Додала је да је потребно једном засвагда завршити дискусију о темама које су отворене више од неколико деценија, прикључити се породици европских језика, боље и чвршће организовати институције на периферији и децентрализовати језичку политику, увести језик на факултете, пружити подршку младим људима и истраживати тренутно стање, а не о језику расправљати само посредно и на основу површних аргумената.

Телебаковим стопама

Козомара је истакао да је наш задатак да покушамо слиједити Милорада Телебака, али и да је готово немогуће пронаћи човјека у било којој сфери друштвених занимања који за свој посао има толико знања, енергије и воље колико је имао покојни професор Телебак. С друге стране, Савићева је казала да постоји доста истраживача, професора српског језика и књижевности, који воле и његују свој језик, представљају га дјеци у школи на креативан, модеран начин. Објаснила је да се образује потпуно нова генерација лингвиста пред којом ће бити нови задатак, како надаље мислити, говорити, истраживати језик поштујући традицију и изданке које су нам оставили наши велики лингвисти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана