Kњижевник Боро Капетановић испраћен на посљедњи починак: Пјесници се само праве да умиру

БАЊАЛУКА – Књижевник и пјесник Боро Капетановић сахрањен је данас, 12. августа, на гробљу у Слатини, а истог дана у Вијећници Банског двора одржана је комеморација у организацији Удружења књижевника Републике Српске.

Од Капетановића су се опростили његове колеге и пријатељи Предраг Бјелошевић, Михајло Орловић, Душко Певуља, Мирко Вуковић, Горан Дакић и Јово Чулић.

Комеморација је протекла у знаку сјећања на књижевника чије су стваралаштво, али и снажна личност, оставили дубок траг међу његовим пријатељима и колегама.

"Такав је за мене одлазак Боре Капетановића"

Предраг Бјелошевић рекао је да су неки одласци такви да тек након њих постанемо свјесни колико је један човјек испуњавао наше животе.

"Постоје одласци послије којих остане празно мјесто. А постоје и одласци послије којих тек схватимо колико је један човјек својим присуством испуњавао наш живот, наше сусрете, кафанске столове и књижевне вечери, наше расправе и ћутања, наше градове и наше успомене. Такав је за мене одлазак Боре Капетановића", рекао је Бјелошевић.

Михајло Орловић са присутнима је подијелио успомене на Капетановића из момачких дана, када су друговали у Санском Мосту.

"Право пријатељство, као и права поезија, не умире". 

Орловић је нагласио да пријатељство и поезија не престају човјековим одласком.

"Право пријатељство, као и права поезија, не умире када човјек оде. Само промијени мјесто. Од данас је Боро у нашим сјећањима, и у свакој причи коју ћемо испричати", рекао је Орловић.

Он је додао да је Капетановић "отишао на кафу код старих пријатеља, наших Сањана: Јове Тонтића, Душана Праће, Раде Врућинића, Стевана Тонтића и других".

"Једно ме тјеши, како рече један пјесник свом одлазећем пријатељу – пјеснику, пјесници се само праве да умиру. Збогом, драги Боро", рекао је Орловић.

"Мртав грми о својој смрти"

Мирко Вуковић рекао је да је, наизглед, Капетановићева смрт била "тиха, лијепа смрт", али да је вијест о његовом одласку снажно одјекнула.

"Али – нашим главама су почеле да се 'распрскавају звијезде'! У свим медијима, штампаним и писаним, на бројним порталима свих врста и усмјерења, експлодирала је, ланчаним експлозијама, вијест: Умро је Боро Капетановић!", рекао је Вуковић.

Он је подсјетио да су се од Капетановића опростила бројна удружења и појединци, истичући да су у њему препознавали "осамљеника из Мађира".

"Исто је, браћо, 'пјевати и умирати'! Као што је на Светог Илију посљедњи пут изашао из тишине своје склопљене књиге, из тишине свога дома, из мука своје гробнице, и жив загрмио посљедњи пут на свом Шушњару, Боро мртав грми о својој смрти", поручио је Вуковић.

"Тврдоглаво је истрајавао на сопственој пјесничкој судбини"

Потресан говор одржао је и Горан Дакић, који је говорио о Капетановићевом карактеру, поносу и његовој непоколебљивости.

"Може ли човјек бити исувише поносан? Може ли стајати превише усправно? Капетановић је био из таквог племена, из племена у којем се самилост посматра као увреда, а сажаљива помоћ као клетва", рекао је Дакић.

Он је додао да је Капетановић "могао лакше, могао боље", али да би се на таквом путу на његов "племенити метал убрзо ухватила рђа".

"Он је тврдоглаво истрајавао на сопственој пјесничкој судбини и то је романтичарско истрајавање уистину чудесан подвиг", рекао је Дакић.

На крају комеморације пјесму посвећену Бори Капетановићу прочитао је Јово Чулић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.