Љиљана Шарац за „Глас“: Дрина је мост, а не граница између људи

Истински сам поносна и радосна јер прескачем још један степеник, идем корак навише у списатељском раду, гостовањем на бањалучком Међународном сајму књиге. За мене је то непроцењиво ново искуство, то је и прилика да представим свој нови роман, (а и оне претходне) пред публиком која ме познаје и прати све што ја радим. Ако вест и реч допру до оних који за мене нису чули, онда су успех и корист још већи.

Рекла је ово за "Глас Српске", књижевница Љиљана Шарац коментаришући свој гостовање на 31. Међународном сајму књиге у Бањалуци. Ауторка иза које стоји 12 остварења, укључујући бестселер "Букет жутих ружа", али и актуелни нови роман "Обе стране Дрине", скромно каже да је упознавање са новим читаоцима за њу радост једнака стварању.

И поред мог великог рада и труда и објављених 12 романа, много је људи којима моје име ништа не значи и који нису чули ни за један од тих 12 наслова. Е, томе служе овакве манифестације. Да се најави гостовање, да се на штанду издавача појаве наслови нови и стари уз одговарајуће попусте, да се уприличи сајамска промоција, да се "уживо" поразговара са посетиоцима, гостима, читаоцима, родбином... да се размене утисци, осмеси, загрљаји. Тада прича крене у свет, а фотографије покажу онима који ниси стигли да присуствују како је на промоцији било... Све то је злата вредно и зато сам почаствована што сам била гошћа овог 31. Међународног сајма.

ГЛАС: Ваш нови роман носи снажан и симболичан назив "Обе стране Дрине". Шта за Вас лично, али и у умјетничком смислу, представља ова ријека која спаја и раздваја и које су то дубље приче које сте жељели да испричате овим дјелом?

ШАРАЦ: У мом најновијем роману река Дрина из географске одреднице и природне границе прераста у свевремени вишезначни симбол. Она је спона, она је мост између људи. Такође је и сваки праг који пређемо, одлазећи из родног дома. Дрина је пут, краткорочни или дугорочни. Она је одлазак и повратак. Дрина су раширене руке неког ко је увек ту за нас.

За мене лично Дрина представља ширење видика, привилегију да имам родбину, пријатеље, кумове, сада и читаоце, с њене обе обале. Ја јој се радујем са које год стране да је прелазим!

ГЛАС: Наслов већ сугерише нераскидиве споне, историјске, породичне и емоционалне коријене народа са обје стране Дрине. Колико је истраживања, личних свједочења и емотивне равнотеже било потребно да се прикаже живот људи који егзистирају на том специфичном географском и духовном раскршћу?

ШАРАЦ: Сматрала сам, и сматрам, да могу и треба да вратим дуг Смедереву у којем сам се родила, селу Селевац одакле су ми потекли и отац и мајка, Београду у којем живим и Чајничу, у које сам се удала. Тако су настали "Опет сам те сањао" и "Ђурђевим стопама" инспирисани средњим веком, Бранковићима и Смедеревом, "Док светац бди" о вољеном селу, "Букет жутих ружа" и "Није ми ово требало" чија је радња у вези са главним градом и сада, ево, "Обе стране Дрине" посвећене Чајничу, али и Републици Српској, коју сам за три деценије брака, а сада и писања, добро упознала, заволела и присвојила. Мужевљеви и моји, с временом постали су наши па је и ова прича сазрела да буде исприповедана. Упркос почетној идеји, желела сам да овај роман превазиђе лично, аутобиографско и постане универзалан, општи. У њему и Чајниче и Дрина осамосталили су се до самосталних актера. Уз њих атмосферу боје локални обичаји, различите судбине, бројне анегдоте... Као противтежа стоји им Смедерево са својим специфичностима и локалним карактеристикама. Стога су обе обале заступљене и укључене и у заплет и у расплет.

ГЛАС: Када говоримо о Вашем опусу, примјетно је да вјешто спајате историјске чињенице, породичне саге и дубоке емотивне портрете ликова, посебно жена. Колико је изазовно оживјети прошлост, а остати у потпуности релевантан за савременог читаоца?

ШАРАЦ: Избор теме за писање за мене је као избор радио-фреквенције. Она мора да ми се свиди, да ме покрене, преплави као талас, узме за руку и поведе на пут који обећава авантуру, узбуђење, нове спознаје, снажне емоције, добар ритам... Показало се да су средњи век ("Опет сам те сањао", "Златна жила", "Ђурђевим стопама") и живот краља Петра Првог Карађорђевића и његове деце ("Где сам то погрешила", "Зид тајни") за мене неисцрпна инспирација.

Књишки сам насликала портрете Проклете Јерине, краљице Теодоре, принцезе Јелене Карађорђевић... Из мрачних ходника времена извела сам их на светлост дана и испричала њихове приче. Све време сам се држала историјских података, а опет сам дозволила себи и да пустим машти на вољу и реконструишем време и догађаје о којима сам говорила. Чинила сам то пластично, колористично, динамично, узбудљиво, што се читаоцима допало. Историјска прича не сме да иде као воз "ћира", већ мора да граби као брзи возови данашњице. Морам да напоменем да у самом истраживању и прикупљању грађе истински уживам, учим, духовно растем и мењам се. Благодати рада на темама из националне прошлости су огромне!

ГЛАС: Многи Ваши читаоци истичу да се из Ваших књига увијек излази оплемењен и са неком новом спознајом. Колико је изазовно пронаћи праву мјеру између поучне историјске грађе и чисте умјетничке фикције која држи пажњу до посљедње странице?

ШАРАЦ: Књига је отисак пишчеве душе. Она носи нашу енергију као отисак прста. Ако и пишем о неком проблему (нема живота без њих), трудим се да после затворених врата отворим бар неки прозор. Моје теме окренуте су ка прошлости, али су утемељене и у нашој свакодневици. Стога радо примењујем приповедачку технику која укршта прошло и садашње.

Тако налазим баланс и равнотежу у порукама које шаљем, ликовима које представљам, причама које причам. Има ту за сваког понешто, не дам да ми се читалац успава или умори. И сама сам темпераментна па су такве и моје приче.

ГЛАС: У ери брзе литературе и штива које се лако заборавља Ви његујете традицију о којој се разговара. Како видите позицију писца у савременом дигиталном добу и да ли осјећате притисак бржег темпа стварања у којем писац мора бити стално присутан и актуелан?

ШАРАЦ: Имам срећу да мени тема не мањка. Спадам у плодне писце који "шарају" с темама. Опробала сам се у писању историјских романа, историјских трилера, љубавних, породичних и тинејџ романа. За мене је избор жанра и писање нове приче духовна игра. Не смемо да се заморимо ни ја, ни читаоци. Радо "мешам карте". Отуда већ више од деценију сваке године донесем по један нови наслов. Из различитости тема, жанрова и динамике објављивања проистичу и присутност и актуелност на "књижевном небу". Модерно доба доноси бројне изазове за ствараоце. Спремна сам да одговорим на њих зато што срчано, искрено, до коске волим то што радим.

ГЛАС: Ваша списатељска каријера броји већ низ запажених наслова и вјерну читалачку публику која с нестрпљењем чека сваку Вашу нову књигу. Када се осврнете на пут од првог романа до данас, шта бисте издвојили као највећу прекретницу или наук који сте усвојили?

ШАРАЦ: Писање је постало веома популарно. Стога је потребно да сачувам свој аутентични "глас" у раду и оправдам га квалитетом, инвентивношћу, оригиналношћу. Нема стајања, нема уљуљкивања, нити "узвездавања". Сваки нови пројекат ми је значајан као да је први. Када се осврнем, видим дуг, напоран и нимало лак пут. Ипак, више волим да сам седиментна стена, него комета. Са сваком књигом освајала сам нови простор у који ће доћи нови читаоци. Стварао се систем концентричних кругова. Са сваком новом причом обим круга се повећавао, а са њим и мој домет, значај, утицај, али и воља, самопоуздање, спремност да наставим даље. Ценим сваког свог читаоца. Стало ми је да ужива у ономе што прочита. Стало ми је да чујем шта о прочитаном мисли. Зато се одазивам на позив сваке библиотеке, културног центра, сајамске манифестације, школе... Одговарам на сваки коментар и питање које ми моји читаоци на друштвеним мрежама поставе. Уживам у интеракцији и размени утисака.

Прекретница у мом раду био је прелазак у Издавачку кућу "Лагуна", јер она је сан сваког писца у овом региону. Најважнији наук у раду ми је да се не опуштам у писању ни са једном новом књигом, ма колико их иза мене било!

Порука

ГЛАС: Шта бисте поручили посјетиоцима Сајма књиге у Бањалуци, али и Вашим вјерним читаоцима, зашто би ове јесени требало да отворе корице романа "Обе стране Дрине"?

ШАРАЦ: За мене је сваки сајам књига празник. Посетиоцима сајма желим да се добро проведу и да се почасте неком књишком посластицом. Лапо би било да им се на списку нађе нека од мојих књига да бисмо се упознали, ако до сада нисмо. Препоручујем "Обе стране Дрине", јер ће их својом причом опустити, разгалити, насмејати и подсетити на њихове догодовштине у вези са преласком неких личних прагова и река...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.