Фото: Ко је био Амлет, принц из данске легенде који је инспирисао Шекспировог „Хамлета“?
Данска легенда говори о принцу Амлету који глуми лудило како би преживио на двору свог стрица, убице његовог оца. Неколико вијекова касније, Вилијам Шекспир је од сличне приче створио „Хамлета“, трагедију о принцу који сумња у ријечи очевог духа и одлаже освету док не утврди истину.
Историјских доказа да је Амлет заиста живио нема. Отворено је и питање колико је на драму утицала смрт Шекспировог сина Хамнета.
Дански историчар Саксо Граматик записао је причу о Амлету око 1200. године у хроници „Геста Данорум“, познатој и као „Дјела Данаца“. У њој Амлетов стриц Фенг убија његовог оца, жени се удовицом и преузима власт.
Млади принц глуми лудило како би избјегао стрица, преживио и на крају осветио оца. Француски писац Франсоа де Белфоре прерадио је ту причу 1570. године у збирци „Историје трагике“. Могуће је да је Шекспир легенду упознао управо преко те верзије.
Дворска позорница има и стварни пандан. Дворац Кронборг у данском Хелсингеру, на енглеском познатом као Елсинор, традиционално се повезује са мјестом радње „Хамлета“. Ренесансни дворац данас се налази на Унесковој листи свјетске баштине.
На енглеској позорници прича о Хамлету изводила се и прије Шекспирове верзије. Ранији комад, данас познат као „Ур-Хамлет“, није сачуван, а често се приписује Томасу Киду, аутору „Шпанске трагедије“.
Из савремених записа познато је да је у тој драми дух позивао на освету, али је тешко утврдити колико је још елемената пренесено у Шекспиров текст.
Професор енглеске књижевности Џонатан П. Ламб са Универзитета у Канзасу каже да се већина Шекспирових драма ослања на раније приче. У „Хамлету“ је пресудно оно што је писац урадио са већ познатим заплетом.
Принц добија задатак да освети оца, али најприје мора да одлучи може ли вјеровати духу који му је то наложио. Сумња и одгађање покрећу догађаје који воде пропасти данске краљевске породице.
Хамнет, Шекспиров једини син, умро је 1596. године у једанаестој години. Сахрањен је 11. августа у Стратфорду на Ејвону. Узрок смрти није познат, као ни то да ли је његов отац, који је у то вријеме вјероватно радио у Лондону, присуствовао сахрани. „Хамлет“ је настао неколико година касније, наводи „Шекспир“.
Шекспиров биограф Стивен Гринблат у књизи „Вил у свијету“ разматра могућу везу између породичног губитка и драме. У тадашњим записима из Стратфорда имена Хамнет и Хамлет могла су се користити као варијанте истог имена.
Гринблат ипак упозорава да су биографи, и након вишегенерацијских истраживања, остали на нивоу претпоставки. Сачувани су уговори, судски записи и тестамент, али готово да нема личних писама или дневника из којих би се могло сазнати како је Шекспир доживио смрт сина.
Меги О’Фарел ту могућност истражила је у историјском роману „Хамнет“ из 2020. године. Филмска адаптација Клои Жао из 2025. године такође приказује како је губитак дјетета могао одјекнути у једној од најпознатијих Шекспирових трагедија.
Прича је оставила траг у популарној култури, од „Краља лавова“ до мотива у филму „Империја узвраћа ударац“. Данског принца играли су Лоренс Оливије, Кенет Брана, Итан Хок, Дејвид Тенант и Ендру Скот.
Брана је привлачност улоге повезао са Хамлетовом рањивошћу.
„Мислим да његово јунаштво, ако хоћете, произлази из његове људске слабости“, рекао је.
За Ламба, траг до могућег историјског узора тек је почетак тумачења дјела. Шекспирово насљеђе види у језику којим је принцу омогућио да говори о жалости, сумњи и одлукама које се више не могу повући.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.