Фото: Promo
| Književni klub filološkog fakulteta
БАЊАЛУКА - Филолошки факултет Универзитета у Бањалуци основао је Књижевни клуб, који ће са активностима почети 25. новембра, а биће отворен за све студенте и грађане заинтересоване за књижевност и размјену читалачких искустава.
Идеја о формирању овог књижевног кружока потекла је од професорице Филолошког факултета Сање Кобиљ, са жељом да се студенти додатно укључе у живот факултета, али и да добију простор за разговор о књигама, размјену мишљења и откривање нових књижевних дјела. Како истиче Кобиљева, испоставило се да су обје стране, и студенти и наставници, биле више него спремне да ову замисао претворе у стварност.
Имала сам прилику да се увјерим колико разговор о прочитаном може да обогати читалачко искуство и повеже људе. Идеја је, дакле, проистекла из личног искуства, али и из жеље да студентима понудимо још један начин учешћа у животу факултета - рекла је Кобиљева.
Она сматра да је у савременом времену све теже сачувати усредсређеност на читање, због чега би клуб требало да подстакне људе да књигама посвете више времена и пажње.
Читање тражи вријеме, пажњу и спремност да се задржимо уз туђе искуство, а све је теже сачувати ту усредсређеност у свакодневици испуњеној кратким садржајима и сталним прекидањем пажње. Клуб књиге може да нас подстакне да одвојимо вријеме за читање, али и да прочитаном посветимо додатну пажњу - нагласила је Кобиљева.
Посебност новог клуба огледаће се и у начину организовања сусрета, јер ће студенти имати активну улогу у осмишљавању и вођењу разговора, уз подршку наставника. Поред редовних окупљања посвећених одабраним књигама, планирани су и сусрети са писцима, преводиоцима и издавачима.
Основу рада чиниће редовни разговори о унапријед изабраним књигама, а сусрете ће модерирати студенти, уз учешће и подршку наставника. У плану су и сусрети са писцима, преводиоцима и издавачима, а програм ћемо развијати и у складу са интересовањима и приједлозима чланова - истакла је Кобиљева.
Према њеним ријечима, клуб би студентима требало да пружи већу слободу и опуштеност у изражавању властитих ставова о прочитаном, без обзира на то да ли су њихова тумачења у складу са уобичајеним књижевним критикама.
Осврћући се на утицај друштвених мрежа на читалачке навике младих, Кобиљева сматра да њихова улога није једнозначна.
Друштвене мреже заузимају велики дио времена које би могло бити посвећено читању, али истовремено многи млади управо захваљујући препорукама на мрежама откривају књиге и почињу да читају - рекла је она.
Први сусрет Књижевног клуба биће одржан 25. новембра у 18.30 часова у холу Филолошког факултета, а разговор ће бити посвећен роману "Петријин венац" Драгослава Михаиловића, једном од значајних дјела савремене српске књижевности.

Традиција књижевних окупљања
Књижевни клубови данас се најчешће повезују са окупљањима љубитеља писане ријечи који заједно читају и разговарају о књигама, али идеја таквог организовања има вишевјековну традицију.
Један од ранијих документованих примјера књижевног клуба у облику блиском данашњем потиче из 1704. године, из енглеског мјеста Мепершал. Чланови су на годишњем нивоу издвајали одређену суму новца за набавку књига, а издања су касније дијелили међу собом.
Ипак, групе које су се окупљале ради читања и разговора о књигама постојале су и раније. Једну од таквих група у Масачусетсу је 1634. године окупљала Ен Хачинсон.
Оснивањем Књижевног клуба Филолошки факултет наставља да шири простор за културно и академско повезивање, а нова иницијатива могла би да постане мјесто сусрета различитих генерација читалаца, размјене препорука и откривања књижевности из нових углова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.