Сјећање на Волта Дизнија, творца Микија Мауса и Паје Патка: Доказао да се снови могу остварити
БАЊАЛУКА - Маштом и креативношћу удахнуо је живот Микију Маусу, Дамбу, Пепељуги, Успаваној љепотици, Петру Пану и многим цртаним ликовима који су дјеци мамили осмијех на лице. Човјек који је доказао да се снови могу остварити Волт Дизни рођен је прије 120 година.
Редитељ, сценариста и симбол америчке културе 20. вијека говорио је да се сви снови о којима маштамо могу остварити уколико будемо храбри да их пратимо. Најљепше бајке пренио је на филмско платно, а о “Дизниленду”, забавном парку, машта већина дјеце.
Родио се у Чикагу, а таленат и жељу за цртањем показао је у раном периоду живота. Као седмогодишњи дјечак своје цртеже је продавао комшијама. Док је похађао средњу школу у Чикагу, ноћу је ишао на Академију лијепих умјетности. Тада је почео да црта стрипове за школске новине на којима су преовладавали родољубиви мотиви. Када је имао 24 године створио је свој први оригиналан цртани лик, зеца Освалда, али на њега није имао ауторска права па га је преузео “Јуниверзал студио”.
Ипак, то га није обесхрабрило па је годину дана након тога створио Микија Мауса, јунака без којег је дјетињство незамисливо. Дизнију су у “Метро-Голдвин-Мејеру” говорили да никада неће успјети да прода овај лик, али он се није освртао и вјеровао је само у себе и своју машту. Дизни је популарног миша прво назвао Мортимер, по свом кућном љубимцу, али га је супруга наговорила да му ипак да име Мики, јер је сматрала да је Мортимер превише театрално.
Када се Мики Маус први пут појавио на малим екранима, давне 1928. године, Дизни му је позајмљивао глас, а касније су то били Џими Мекдоналд и Вејн Олвајн.
Као антипод Микију Маусу створио је Пају Патка, а истакао је да је овог темпераментног патка замислио као противтежу увијек савршеном мишу. Паја је зато пргав, свадљив, вјечно незадовољан, песимистичан, трапав, баксузан, али и на свој начин шармантан. Овај патак је 1937. године први пут постао главни јунак, а заједно са рођацима Рајом, Гајом и Влајом, па и девојком Патом, постао је омиљен. Био је и јунак осмоминутног цртаног филма “Фирерово лице” из 1942. године, у којем сања да се буди у тоталитарном режиму. За ово дјело лик Паје Патка је добио првог, а Волт Дизни свог деветог “Оскара”. У Србији и на Балкану први пут се појавио у “Политици” 13. марта 1938. године.
Важно је напоменути да је прича Волта Дизнија почела у гаражи, са камером коју је купио од позајмљених пара. Онда су почеле да стижу понуде па је настао већи студио. Неколико пута је био на ивици пропасти, али би послије сваке кризе постајао моћнији. Студио који носи његово име и даље је једна од најуспјешнијих компанија у САД и на свијету.
“Сњежана и седам патуљака”
“Сњежана и седам патуљака” је први дугометражни анимирани мјузикл у продукцији Волта Дизнија, али и у историји филмске продукције у Америци произведен у пуном колору. Дизни се на почетку суочио са проблемима, пошто су његов брат и пословни партнер Рој, као и супруга Лилијан, покушавали да га одврате од те идеје, док се он надао да ће на овај начин проширити углед студија и повећати приходе, у чему је на крају и успио. Међутим, да би обезбиједио новац морао је своју кућу да стави под хипотеку. Цртаћ је постигао велику популарност, а 1989. године постављен је у Национални филмски регистар САД.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
