РЕЦЕНЗИЈА: “Ловина” (2022): Не потцјењујте жене

Бранислав Предојевић 17.08.2022 08:45

У години када филм “Предатор”, ремек-дјело режисера Џона Мектирнена, слави 35 година од премијере стигао је нови филм у франшизи под називом “Ловина” (“Prey”), а режију потписује талентовани режисер и сценариста Ден Тречтенберг.

У протекле три деценије многе ствари у Холивуду су се промијениле када је сага “Предатор” у питању и то не само у погледу тога да је оригинални филм добио један одличан наставак (“Предатор 2”, 1990) и још неколико лоших (“Предатор против Елијена 1 & 2” 2004. и 2007, “Предатори”, 2010. и “Предатор: Еволуција”, 2018) већ и у томе што, за разлику од оригинала, нови филм стиже директно на стриминг сервис заобилазећи биоскопе (што је дефинитивно штета, јер је ово класичан примјер биоскопског Б филма), нема више фокуса на мушку, тестостеронску акцију пуну сексистичких шала, већ је женска хероина у главној роли уз наглашен феминистички бекграунд... Оно што је добро у свим тим занатско-жанровско-друштвеним помјерањима јесте да се филмом “Ловина” сага о Предатору вратила својим базичним коријенима, а тиме и филмском квалитету, који је дуго времена заобилазио ову франшизу.

Мудро постављен сценарио Патрика Ејсона и Тречтенберга вратио је радњу у 1719. годину, у дивљину сјеверноамеричке Велике равнице, гдје пратимо бунтовну дјевојку Нару из племена Команча која се нађе на путу ултимативном свемирском ловцу, који у њеном окружењу скупља ловачке трофеје попут лобања звечарки, вукова, гризлија, бијелих ловаца на бизоне и њених мушких саплеменика. Супериорни грабљивац потцјењује дјевојку, која не жели да буде видарка попут своје мајке, већ ловац попут брата, што ће се испоставити као крајње опасна грешка за њега, јер жена из племена Команча крије у себи смртоносну комбинацију ловачког инстинкта и практичне интелигенције.

Тречтенберг вјешто води акциони дио приче користећи огољеност дивље природе, митолошку појаву Предатора и примарни натуралистички лајтмотив саме акције, индијанских копаља и стријела против челичних оштрица и ласерски навођеног оружја свемирца, да би истакао базичност своје приче кроз повратак изворном “Предатор” мотиву обрачуна ловца и ловине, уз неколико антологијских сцена попут обрачуна у логору трапера или финалног двобоја. С друге стране, нешто мање вјешто се сналази у поменутим “воке” друштвеним моментима, који му разводњавају динамику, али то је неизбјежни дуг “политичком тренутку” у којем филм настаје и, срећом, не успијевају до краја убити сирову суштину приче.

Огромну помоћ у томе режисер има у глумачкој екипи, посебно у главној глумици Амбер Мидтундер која беспријекорно тумачу Нару, иако ни остатак глумачке екипе не заостаје, док се, с друге стране, мајстори за дигиталне ефекте нису претјерано прославили, посебно у креирању животиња попут гризлија или пуме.

У крајњем збиру, без обзира на повремена посртања, филм “Ловина” ускаче врло високо на креативној листи “Предатор” франшизе, тик иза прва два филма (уз неколико иконичних посвета за оба), што је комплимент који се морао заслужити проливеном крвљу и знојем. Свеједно да ли је у питању блато велике равнице, зеленило латиноамеричке прашуме или врелина урбане џунгле Лос Анђелеса.