РЕЦЕНЗИЈА “Господа” (2024): Ово је Ричијева Енглеска VIDEO

Ипак испоставило се да је Ричијев повратак кући у Енглеску више него мудра одлука, прије свега што је “Нетфликсова” серија под његовим креативним надзором постала огроман хит, али и креативни ауторски тријумф, који у много чему надмашује филмски предложак, вративши свог аутора у пуној форми, након дугог времена проведеног у генеричким холивудским пројектима, са више или мање режисерских успјеха.

Серија почиње на граничном прелазу Турске и Сирије са капетаном британске војске Едијем Хорнименом (Тео Џејмс), другим сином војводе од Халстеда, који добија вијест о томе да му је отац у лошем здравственом стању. Убрзо потом, након што му отац премине, Еди сазнаје да он, као други син, насљеђује титулу, имовину и све остале привилегије и потешкоће које је требало да припадну прворођеном сину Фредију (Данијел Ингс). Оно што представља додатну проблематику за хладнокрвног војника јесте да уз своје неочекивано насљедство добија и подземно царство марихуане, које лежи испод њиховог имања, у надлежности криминалног боса Бобија Гласа (Реј Винстон), којим док је тата у затвору управља његова шармантна и одлучна кћерка Сузи Глас (Каја Скоделарио). Еди покушава да ријеши проблем са групом ливерпулских дилера, којима његов старији брат склон кокаину, коцки и стварању проблема, дугује осам милиона фунти, док Сузи покушава да заштити своју инвестицију, а то је само почетак бројних проблема који искрсавају пред овај аристократско-гангстерски пар у сљедећих седам епизода.

И нимало случајно један од ликова у серији износи занимљиву тезу да су британске аристократе “оригинални гангстери”, по свим карактеристикама, наводећи чињеницу да посједују 75 одсто Енглеске зато што су је украли, јер је Вилијам Освајач био гори од Ал Капонеа, дијелећи са својим потчињеним одређену територију којом су владали новцем, страхом и насиљем, што, руку на срце, и није занемарљива теорија, када се осврнемо на историју гордог Албиона. Јасно је да овај класно-друштвени мотив пружа Ричију и његовом косценаристи Метјуу Риду савршен полигон за редање урнебесних фора на рачун племстава и криминалаца, који осим разлика у родовском педигреу и плавој крви, имају много више заједничког него што би жељели да признају. Водећи причу од епизоде до епизоде Ричи, који је режирао прве двије епизоде, у старту намеће жестоко френетични визуелни темпо у стилу своји раних радова, филујући причу проливеном крвљу, одличном музиком и црним хумором, док се галерија урнебесних ликова смјењује пред камером у потпуно сулудим заплетима, који укључују религиозне ливерпулске дилере, Цигане, нацистичке аристократе, пропале земљопосједнике, Стенлија Џонстона америчког краља мета опсједнутог британским племством, подмитљиве ситне кримосе и сличне бизарне ликове какве само Ричи може повезати у функционалну цјелину. У другој половини серије ствари се заоштравају, има више обрачуна, мијењају се стране, а Еди полако схвата да му се нови начин живота више допада него што то је то спреман да призна…

Потпуно очекивано за овај, Ричијев препознатљиво домаћи рукопис, потребан је врхунски глумачки кастинг способан да изнесе овако сумануте заплете и бизарне ликове, а да не склизне у јефтину аутопародију, срећом подјела састављена од британских снага попут ветерана Винија Џонса или Реја Винстона, младих снага попут Теа Џејмса и Каје Соделарио (чија се међусобна хемија дословно осјећа у ваздуху) или врхунских гостију са друге стране баре, попут Ђанкарла Еспозита, демонстрира скоро па магијску вјештину да своје ликове учини стварним људима од крви и меса, за које навијате или их мрзите, али им се и дивите са неподијељеном лакоћом.

Оно што “Господа” савршено демонстрирају у свих осам епизода и што јесте суштински је кључ њиховог успјеха. Јесте да се у ери владавине безличних и политички подобних тема у модерној кинематографији публика зажељела обичне, ничим оптерећене забаве, потпуно свјесне сопствених жанровских коријена и која се не стиди да призна у сваком кадру да јесте енглеска крими-комедија пуна откаченог хумора, бизарних ликова и сулудих заплета. И ништа мање, нити ништа више од тога. Укратко, добро дошао кући Ричи, у своју Енглеску.

* * * * *

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.