РЕЦЕНЗИЈА: “Дама” (2024): Принцеза, змај, витез... досада
Потпуно је разумљива заједничка жеља “Нетфликса” и глумице Мили Боби Браун да капитализују заједнички успјех претходне сарадње у виду бестселер серије “Чудне ствари” новим пројектом који би “Нетфликсу” дао нови хит, а Брауновој прилику да се одмакне од статуса тинејџ иконе кроз мало озбиљнију улогу.
Оно што није разумљиво јесте одлука да то учине кроз филм “Дама” (Damsel), неку врсту профеминистичке реконструкције класичног заплета бајки или да будемо модернији, епске фантастике, у којем се наратив о беспомоћој дами, коју из невоље, прецизније од змаја, спасава храбри витез/принц на бијелом коњу окреће за 180 степени па дама спасава саму себе од змајевих канџи успут одржавши поквареном витезу лекцију из родно/полних/класних односа. Наравно, грешка није настала због трендовског идеолошког заокрета у базичној конструкцији пројекта, већ због тога што је поменути наратив реализован у форми безличног, површног и да будемо врло директни, крајње лошег филма. Идеја да се сценаристичка поставка огрне у рухо агресивног феминистичког штиха о дјевојци, која не чека да је било ко спаси, већ се хвата у коштац са невољом ризикујући живот у пламену, зубима и канџама чудовишта, просто је пропала од самог старта, јер је испричана толико генерички предвидиво, да више дјелује као да је текст написан од стране вјештачке интелигенције, а не рукама живог писца.
Истина, сценариста Дан Мазу, није се претјерано прославио ни аутентичношћу претходних радова (“Брзи и жестоки 10”, “Бијес титана”), али овдје је надмашио самог себе у негативном смислу, од предугог увода до неувјерљиве разраде до карикираног финала. Наиме, првих пола сата 110-минутног филма утрошено је на упознавање са Елоди (Браун) и њеном породицом, сестром Флоријом (Брук Картер) и оцем и маћехом, лордом и леди Бејфорд (Реј Винстон и Анџела Басет). Ту сазнајемо о њиховој сиромашној сјеверњачкој земљи, тешким зимским условима живота, народу који гладује, док брижна насљедница поносног, али сиромашног владара цијепа дрва за огрев (становништво је ваљда занемоћало од глади)... И принцезиној удаји за принца из удаљене земље, као једином рјешењу за спас народа, али се испоставља да принц Хенри (Ник Робинсон) и његови подли родитељи краљица Изабел (Робин Рајт) и краљ Родерик (Мајло Твоми), имају друге планове за наивну невјесту и који укључују осветољубивог змаја и мрачну породичну тајну.
У том моменту постаје јасно како ће се овај филм завршити, а нама остаје да гледамо како наша хероина обавља “мушки” витешки посао, чекајући освету према супругу, свекрви, свекру (који истина и нема неку важну улогу у томе, али просто попуњава кадар) и остатку нове породице...
Све би некако и “држало воду” да сама разрада базичног заплета није препуна логичких рупа и крајње предвидљивих рјешења, банализованих дијалога и камених рола глумачке поставе (помало је мучно гледати сјајног Реја Винстона како се ломата у витешком оклопу борећи се са дрвеним репликама те вишком килограма и година на леђима), јефтиних CGI рјешења, неадекватне режије и више него патетичног финала, који гласно призива нове наставке.
Иако се Маза потрудио да нам врло пластично објасни зашто су његови протагонисти другачији од класичних жанровски наратива, његов вишак жеље дословно гуши било какав моменат изненађења или увјерљивости његових ликова и њихових поступака, што је уз прилично незаинтересовану режију шпанског редитеља Хуана Карлоса Фреснадиље (који је са хорором “28 недјеља касније” показао да зна када има с чим), довело до тога да је комплетан филм дословно постао промашен оглед на тему жанровског феминизма уз монотону акцију и незаинтересоване глумце. Филм, без обзира на агресивно прогресивну корпоративну агенду на свим нивоима, од инклузивног кастинга до смарајуће декламованих дијалога главне хероине, дословно не погађа нити једну мету коју њен ауторски тим циља. “Дама” је, да будемо јасни, идеолошки млак, жанровски неувјерљив и занатски безличан промашај, који не треба ни принцезама, нити витезовима, о змајевима и да не причамо. Да буде тужније, питање је да ли је требало и главној звијезди и продуцентима “Нетфликса”, који су већ показали да знају боље од филма, који има на једном мјесту: принцезу, витеза, змаја, а да при томе успијева, да буде досадан, од прве до посљедње минуте.
Оцјена 1
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
