РЕЦЕНЗИЈА “Чудне ствари 4”: Клише по клише и ето легенде VIDEO

Бранислав Предојевић 06.07.2022 09:00

“Нетфликсова” хит серије “Чудне ствари” тријумфално се вратила након трогодишње паузе, рушећи рекорде у историји стриминга, уз медијску хистерију, која је пропратила повратак ауторског чеда браће Мата и Роса Дафера. Да буде боље, успјех има покриће у квалитету понуде - четврта сезона боља је од било чега што је серија понудила раније.

Наиме, мало је добрих ствари, које је поп култури донијела пандемија вируса корона, попут џиновске услуге коју је учинила браћи Дафер, током рада на њиховој серији. Два периода изолације непланирано су продужила период продукције четврте сезоне на скоро три године, што је братски тандем мудро искористио да девет нових епизода своје франшизе сценаристички и режисерски доведе до перфекције.

За разлику од прве сезоне која је похарала свијет телевизије вулканском енергијом и забавним поп шармом, сљедеће двије сезоне рађене су помало брзински на таласу велике потражње публике и под притиском дистрибутера и донијеле су осјетан пад у квалитету. Ношене вјерношћу огромне базе обожавалаца, ипак су, без проблема обезбиједиле даљу продукцију. Било је тешко одољети серији која је на забаван начин скупила на једно мјесто све што волимо у америчкој култури од хорора и фантастике, преко стрипа и рокенрола до видео-игара и Холивуда, али прије свега оној генијалној ухваћеној атмосфери дјечије зачуђености свијетом, која у стварном животу умре крајем пубертета. Огроман буџет, проширена глумачка екипа, архитектонски сложена прича на три нивоа радње, беспријекорна атмосфера и монолитна сигурност аутора у оно што су снимили се виде, чују и осјећају у сваком кадру девет нових епизода.

Аутори су наставили причу тамо гдје је стала крајем треће сезоне, али су екипу главних јунака подијелили у три групе на три локације - Калифорнију, Камачатку и Хокинс, подижући приповједачки темпо, на додатни ниво узбуђења. Наравно сви путеви јунака воде у град Хокинс и Наопаки свијет испод њега, гдје се напокон открива главни негативац Векна или боље речено бивши број један у подземној владиној лабораторији, из које је прије три сезоне, дјевојчица Једанаест закорачила у Хокинс.

Сама прича никад није била фаворит серије, већ генијално креирани ликови и атмосфера, на танкој граници искрене инспирације и духовите пародије, у којој аутори можда баратају општим мјестима или клишеима, али талентом и трудом успијевају да, клише по клише, стигну до нове приче.

Браћа Дафер нису дозволила да се “Чудне ствари”, претворе у идолопоклонички омаж хорорима осамдесетих, хладноратовским трилерима, филмовима о хакерима, фентези играма и омладинским комедијама у којима гомила дјеце покушава да спаси свијет. Они разумију шта је основа њихових референтних тачака, а њихова прича говори да је у реду бити другачији, бити штребер или обожавалац хеви метала, љубитељ научнофантастичних филмова или друштвених игара, јер свачији мали град може постати најважније мјесто на свијету, а бити другачији значи бити посебан у односу на униформисану масу. Просто, речено, на крају морате као Макс престати да слушате генијалну Кејт Буш на вокмену и суочите се са унутрашњим мраком. Прије или касније морате престати бити школски чудак као Еди и признати да постоје ствари у које вјерујете и људи које волите. Једног дана свако може скупити храброст да каже као Једанаест: “Тата, мој живот није твоја опсесија, тако да напуштам твоју лабораторију и нећу се враћати”.

С друге стране ово није патетична и политички коректна мелодрама или метафора о одрастању, већ и узбудљива акција и мрачан хорор у којем аутори јунаке немилосрдно бацају у мисије убијања чудовишта, како личних, тако и оних из друге димензије, уз ватромет експлозија, пуцњаве и крви, која липти по екрану уз одличну музику у позадини.

Браћа Дафер у свом режисерско-сценаристичком подухвату помоћ имају од стране беспријекорно уигране екипе централних јунака, (коју повремено освјежавају сјајним новим члановима попут Џејмија Кембела као Векне, Џозефа Квина као Едија или Николе Ђуричка као Јурија) те генијалног техничко-шминкерског одјељења, које је овог пута надмашило себе.

Серија “Чудне ствари” даје најбоље издање, када успјешно помири интимно и друштвено те фикцију и реалност у правом омјеру, а четврта сезона је успјела да учини боље у идеалном омјеру. Оно што остаје проблем јесте како надмашити урађено, у петој и како је најављено, посљедњој сезони, иако судећи по посљедњим кадровима четврте сезоне, ни то неће бити проблем за талентовану браћу Дафер.