Почело емитовање мини-серије “Име народа” о Светозару Милетићу: Живот сагледан из угла породице

Миланка Митрић/агенције
Почело емитовање мини-серије “Име народа” о Светозару Милетићу: Живот сагледан из угла породице

БЕОГРАД - Прича о адвокату и политичару Светозару Милетићу, биографска драма која говори о његовом животу, из једног угла испричана је серијом и филмом “Име народа” у режији Дарка Бајића.

Ово остварење приказује Милетића, те његове саборце Јована Јовановића Змаја, Милицу Милетић и Јашу Продановића у њиховој борби за права српског народа у Аустроугарској и присаједињењу Војводине - Краљевини Србији.

Емитовање серије, након ранијег приказивања истоименог филма, почело је у понедјељак навече на каналу “Суперстар”, а биће завршено у петак. Режисер Дарко Бајић навео је да су у серији историјски догађаји приказани из угла кћерке Светозара Милетића  - Милице Томић, што серију разликује од филма. Бајић је у једном разговору за К1 телевизију навео да је она једна од првих жена које су се бориле за родну равноправност у 19. вијеку.

- Серија је, пре свега, добила један интимнији угао. Прича је окренута ка породици. Миличина прича је у центру драмске структуре, а саги од четири и по сата бићемо сведоци веома сложене слике историјских догађаја у току пет деценија. Велико је интересовање за ову историјску серију, поготово после ТВ премијере, која је имала одличан рејтинг и добила сјајне коментаре у медијима - рекао је Бајић.

Он је навео да је филм и серију правио да би направио интеракцију и дијалог с освртом на историју.

- Лепота живљења је да кроз дијалог откривамо колико смо добри или нисмо. Није у питању никакав национализам, већ љубав према земљи у којој живиш и сазнању о њеној историји. Редитељи су ту да неке ствари открију и да сви заједно анализирамо нашу историју и оставимо бољу земљу за оне који долазе - наводи Бајић.

У серији глуме Љубомир Бандовић, Жарко Лаушевић, Катарина Жутић, Милутин Караџић и други.

- Светозар Милетић је у Аустроугарској монархији био осуђен за велеиздају. А као разлог су навели подршку српским добровољцима који су се прикључили Српско-турском рату, оснивање Омладине српске која је била састављена од Срба из Војводине, из Србије, Црне Горе и БиХ. Поред тога, било је изузетно битно да се он склони са политичке сцене у време (1878) прве анексије Босне и Херцеговине по одлуци Берлинског конгреса. У том тренутку Светозар Милетић је био најмаркантнија политичка фигура у заједници европских држава, тада названој Аустроугарска, и целом Балкану - казао је Бајић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана