Мирослав Лекић: Филмом „Руски конзул“ поново се срећем са Жарком Лаушевићем

„Веома је лепо признање да мој филм затвара Фест, а до сада мој филм није приказан на том престижном фестивалиу. Наравно, за мене је ФЕСТ веома важан. Био је то један прозор у свет и једини начин да можете видети шта је тог тренутка актуелно у светској кинематографији и какви су нови трендови“, оценио је Лекић.

Аутор филмова „Боље од бекства“, „Догодило се на данашњи дан“, „Нож“ и „Лавиринт“ је додао да је ФЕСТ заиста обиљежио његов живот на један доста важан начин, те да је веома захвалан како су се времена промијенила да су неке информације постале данас знатно доступније.

„Веома ми је драго да сам филмом „Руски конзул”

и ја пружио неки допринос једној институцији коју изузетно поштујем и волим”, нагласио је сценариста и редитељ новог остварења.

У филму „Руски конзул“ играју - Жарко Лаушевић, Небојша Дугалић, Светозар Цветковић, Паулина Манов, Висар Висхка, Даница Радуловић и многи други.

Филм „Руски конзул“ према истоименом роману (1988) Вука Драшковића, као и његова екранизована књига „Нож”, бави се горућим темама, иако је од радње прошло пуних 50 година.

Радња романа „Руски конзул“ се одвија током 1970-их година и бави се косовско-метохијским питањем, етничким чишћењем које је спроводила већински албанска власт САП Косова над српском мањином.

Увијек постоји бојазан како ће овако осјетљиве, мучне, тешке теме да прихвати стручна и она друга јавност, те да реакције могу бити различите, у јеку проблема на Косову и у Русији.

„Моји сарадници на фиму и ја били смо веома свесни да је ово врло компликована тема и да је у питању филм који може да изазове контроверзе. Покушали смо да се не водимо ниједним туђим мишљењем, већ да направимо филм из свог осећања естетике и садржајне форме која треба да пружи неку врсту закључка“, навео је редитељ и додао да је свима у екипи било важно да не направе црно – бијелу слику, већ да покушају да буду објективни у цијелој ситуацији.

Када каже објективни, Лекић каже да мисли на било који вид изједначавања, „сада су криви мало они, а сада су криви мало ови други“.

„Желели смо бити објективни у том смеру да ове ситуације немају своје техничко решење. Заиста је тешко дати данас право решење како Косово треба да изгледа, односно како решити косовски проблем. Ипак, оно што сугеришемо, што мислим да јесте једини пут, да када крену разговори, када обе стране почну једни друге да оптужују, онда постоји нада да се у једном тренутку до решења стигне“, сматра Лекић, иначе председник Управног одбора Филмског центра Србије.

Публика ће сигурно веома емотивно дочекати премијеру филма вечерас у Мтс Дворани, јер нас је један од главних глумаца Жарко Лаушевић недавно напустио, у новембру 2023. године.

Иако болестан и током снимања филма „Руски конзул“, успио је да оствари изванредну улогу антијунака Љуба Божовића, који је умислио да је руски конзул из 19. века.

Мирослав Лекић је сарадјивао са Лаушевићем на филму „Догодило се на данашњи дан“ (1987), а онда у наредна два пројекта обојица нису могли да уживају.

Премијера филма „Боље од бекства“ десила се 1993.

Што је била фатална трагична година за Жарка Лаушевића услијед познатог случаја у Подгорици.

Онда је Лаушевић по изласку из затвора са Лекићем снимио филм „Нож“ 1999. године, такодје по роману Вука Драшковића, када је убрзо морао да се склони у Америку, а тада је почело и НАТО бомбардовање Србије, те нису могли да се посвете успјеху остварења.

Сада, испунио им се сан да сниме екранизацију романа „Руски конзул” тако да филма има, али нажалост Жарка Лаушевића више нема.

„На премијеру долазим са веома помешаним емоцијама. Са једне стране наравно ту постоји та велика бол, јер нам Жарка више нема. Опет, са друге стране, постоји једна врста тешко дефинисане среће да ћемо се Жарко и ја вечерас поново срести. Бићемо опет заједно у овом филму који ћемо живети, проживети, и на неки начин уживати у његовом успеху“, емотивно је говорио редитељ.

Лекић је додао да ће он вечерас дефинитивно имати сусрет са својим пријатељем који ће бити „емотивно тежак, узбудљив, али и истовремено веома драг, изузетно ми је потребно да се сусрет догоди“.

Мирослав Лекић је са Лаушевићем сарадјивао на ТВ серији „Државни службеник“ из три сезоне (2018-2022), где једну од главних улога игра управо и Небојша Дугалић, водећи лик у филму „Руски конзул”.

Такодје, Лаушевић је био планиран да игра и у филму „Лавиринт” (2002) у режији Лекића, али је касније главну улогу преузео Драган Николић.

„Боље да не кажем колико година смо Лаушевић и ја повезани, заиста дуго. Тако се десило да је Жарко био главни лик у „Лавиринту“, али сплетом околности, ту улогу није могао да игра. Онда је створена друга глумачка подела. На нашу велику срећу срели смо се на снимању серије „Државни службеник”, где је Жарко поново направио једну дивну, сјајну улогу. И сада као некаква круна стиже нам „Руски конзул” управо из разлога што је веома дуго сањан”, открио је Лекић.

Он је додао да су заједнички них двојица годинама спремали овај филмски пројекат, коначно су га снимили, али нажалост Лаушевић није дочекао премијеру „Руског конзула”.

Мирослав Лекић се овим остварењем вратио на велики екран посијле дуже од 20 година, од када је снимљен филм „Лавиринт” (2002), а први му је био „Степенице за небо” (1983).

У медјувремену, Лекић се окренуо интензивнијем раду на телевизији, те је режирао серије „Улица липа”, „Сва та равница: Јагодићи”, „Отворена врата 2”, али је веома активан и у хипер продукцији играног серијског програма: „Швиндлери”, „Убице мог оца”, „Државни службеник”, „Бележница професора Мишковића”. Режирао је и неке епизоде серија „Сенке над Балканом”, „Жигосани у рекету”, а давних дана и серије „Отворена врата”, „Горе доле” (у тиму више редитеља).

На ту тему Лекић каже да искрено веома воли серије, тако да се последње две деценије у потпуности пребацио на снимање серија у којима ужива док их реализује.

Лекић је истакао да му је веома недостајало да реализује пројекат за биоскоп и похвалио чињеницу да се снима све више домаћих филмова, само на ФЕСТ-у има пет нових.

„Ипак, велики екран је велики екран. Имате другу врсту корелације са публиком. То је и друга врста форме, ви смештате вашу причу у трајању од сат и по или два, а не у епизодама као код серија. И једно и друго је лепо. Та хипер продукција играног програма серија и филмова која нам се десила јесте одређеног квалитета, има добру страну пре свега што омогућава мојим колегама да раде што више, ангажованост филмских радника је много већа“, оцијенио је Лекић и указао на чињеницу да режирањем толико серија аутори добијају један значајан тренинг.

Самим тим, редитељи могу да нон стоп раде и буду уиграни за све надолазеће пројекте.

Лекић је открио да Филмски центар Србије, где је он предсједник Управног одбора, покушава да прати тај тренд да домаћа кинематографија има на годишњем нивоу 10 до 12 филмова и да повећају средства која ће додјељивати новим пројектима.

„То јесте доста велики проблем, јер ако добијете 150 000 евра на конкурсу за појединачни филм, понекад је боље да вам то нису ни доделили. Заједно са Иваном Карлом, директором Филмског центра Србије покушавам да на неки начин поправимо ситуацију и доведемо до броја од 12 филмова годишње као крајње пристојан обим за српску кинематографију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.