Легендарни морнар поново у Холивуду

Љубитељ спанаћа Попај дебитовао је у истоименом стрипу Елзија Крајслера Сигала још двадесетих година прошлог вијека, откада је познат као вјероватно највећи љубитељ спанаћа на свијету. Попај је симпатични морнар са сидрима истетовиранима на подлактицама и неизбјежном лулом од кукурузовине у устима. Његов главни противник је Баџо, који насрће на његову дјевојку Оливу. Захваљујући шпинату Попај добија огромну снагу уз помоћ које лако побјеђује Баџу. Лик је креирао Сигал 1919. године за рекламне потребе једне фабрике спанаћа, али је тек деценију касније 1929. уведен у стрип и одмах је стекао велику популарност. Наиме, Сигал га је увео као нови лик у свој већ деценију стар стрип “Позориште у напрску”. Наиме, у том стрипу главни јунак Кастор са својим другом Хамом се упутио на прекоокеанско путовање и обратио човјеку у морнарском одијелу са тетоважом сидра на руци ријечима: “Хеј ти! Је си ли ти морнар?”. Попај је одговорио: “Јеси ли мислио да сам каубој?” повлачећи дим из морнарске луле и жмурећи на једно око

. Од тог тренутка је постао саставни и незаобилазни дио стрипа. Непуних годину дана након појаве Попаја Хам је полако избачен, а Попај је уједно постао Оливин драги. Олива је додата као Касторова сестра још крајем 1919. године. Пера Ждера и Баџа појавили су се 1932. године, док се Кића по неким изворима појавио 1933. године, а по другим 1936. године. Сигал је умро 1938. године у вријеме највеће популарности Морнара Попаја па су рад на лику наставили други стрип-цртачи: Џо Мјузијел, Бела Забољ и Бад Сегендон уз бројне авантуре продаване широм планете.

Нови пројекат као сценариста би требало да ради Мајкл Калео, познат по доприносу серијама “Сопранови” и “Секси звијер” те филму “Породица”.

Ово је прва играна верзија Попаја још од истоименог филма из 1980. године у којем је насловну улогу тумачио славни комичар Робин Вилијамс. Филм који је режирао Роберт Алтман и у којем је Шели Дувал тумачила улогу Оливе окарактерисан је као веома лош по изласку, али је с временом стекао својеврсни култни статус. Снимљен је у стилу акционог мјузикла. Глумац, писац и бивши Флечеров аниматор Џек Мерсер је тумачио глас у уводном дијелу са анимираним Попајем. Такође, упркос лошим критикама, тај филм је био профитабилан, јер је студију “Парамоунт” на буџет од 20 милиона долара зарадио 60 милиона широм свијета. Попај је ове године прославио 95. рођендан, а од првог појављивања добио је бројне анимиране адаптације и пуно лиценциране робе из скоро свих животних сфера. Он је кључна инспирација за бројне модне брендове и заштитно лице бренда спанаћа под називом “Мекол фармс”. Своју снагу, наравно, добија када поједе баш ово поврће из конзерве и многи родитељи га користе као мотивацију за своју дјецу да једу спанаћ. Како је овај лик и даље популаран међу људима разних година, добио је низ измаштаних трејлера за непостојеће филмове у којима је углавном представљен као одбачени ратник самотњак.

Анимација

Осим игране верзије “Попај” је доживио бројне авантуре у свијету анимације од свог стрип-дебија 17. јануара 1929. године.

Прецизније, од 1933. до 1957. направљено је око 230 краћих епизода те три дугометражна анимирана филма “Морнар Попај сусреће Синбада морепловца”, “Попај сусреће Али Бабу и 40 разбојника” и “Аладин и његова чаробна лампа”. Цртане филмове је до 1942. режирао Дејв Флечер, а од 1942. тај су посао обављали Сејмур Кнајтел (1942 - 1957, 1960 - 1962), Исадор Шарбер (1942 - 1957), Бил Тајтл (1946 - 1950), Ден Гордон (1942 - 1944) и Дејв Тендлар (1956).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.