Легендарни филм “Конан варварин” слави 40 година од премијере: Успјех освојен мачем, крвљу и знојем VIDEO

Заснован на лику Конану Симеријанцу, насталом из пера једног од очева епске фантастике Роберта Е. Хауарда, са Арнолдом Шварценегером и Џејмсом Ерлом Џонсом у главим улогама, филм је угрубо препричано, сага о варварском ратнику који тражи освету за смрт својих родитеља.

Идеја за адаптацију Конана настала је почетком 70-их, али су продуценти Едвард Р. Пресмен и Едвард Самер, након бројних неуспјелих покушаја екранизације, продали пројекат славном и злогласном продуценту Дину де Лаурентису, чија је кћерка Рафаела продуцирала филм.

Прву верзију сценарија написао је Оливер Стоун, а слабо познати аустријски бодибилдер Шварценегер изабран је да тумачи насловну улогу уз противљење Де Лаурентиса, За редитеља је након неколико одбијања великих имена одређен Џон Милијус, који је прво као сценариста филмова “Прљави Хари”, “Џеремаја Џонсон” и “Судија за вешање”, а потом и као режисер остварења “Дилинџер”, “Вјетар и лав” и “Дан великих таласа”, стекао велики углед, али и репутацију изузетно тешког сарадника. Милијус је темељно прерадио сценарио Стоуна, који је по његовим ријечима био “скрипта наркоманске грознице”, уградивши у њега фасцинацију варваризмом викинга и Монгола, самурајским филмовима, мачевањем, војном тактиком, физичким култом тијела, дивљењем Вагнеровим операма и презиром према модерној цивилизацији.

- Хауард је изгледао сумњичаво према цивилизацији као и ја. Људи ме питају како бих могао бити заинтересован за паганске културе, а ја им кажем да не могу себи помоћи, пјевају ми њихови гласови. Кажем им да можда постоји нешто што можемо научити од њих – рекао је Милијус.

Он се Конану није дивио као литерарном и стриповском хероју, већ је суштински разумио Хауардов хиборијански свијет, јер је гајио сличну фасцинацију према варварском начину живота, али су филмови о викинзима и Монголима већ били снимљени па је прихватио Конана као нешто најближе својим идеалима.

Третирајући филм као физичко-кинетичко дјело на трагу балета, опере и мјузикла, мудро је искористио снажну појаву свог мишићавог хероја на рачун његовог глумачког талента, појачавајући екипу са још неколико глумаца сличног профила попут професионалног сурфера Џерија Лопеза, који је играо лопова Суботаија и плесачицу Санду Бергман као његову љубавницу Валерију, те бодибилдера Свена Оле-Торсена и фудбалера Бена Дејвидсона, као Торгрима и Рексора, зле помоћнике Тулсе Дума.

Конанов дијалог је мудро сведен на минимум, осим крикова и понеке просте реченице, а он и његови саборци и противници сликани су као древни ратници, физички изливени да изгледају као велики комади архитектуре.

Са друге стране, физичкој сировости својих хероја Милијус је супротставио језиву, цивилизовану углађеност професионалних глумаца попут Џејмса Ерла Џонса у роли Тулсе или Макса фон Сидова као краља Озрика, мудро правећи равнотежу. И за разлику од многих сличних филмова, редитељ, самопрозвани зен анархо фашиста, који је самог себе видио као посљедњег варварина на вратима Холивуда, разумио је Хауардов концепт. Он је држао своје битке на пољу физичке борбе, а не језика и бескрајних дијалога, што је његов филм лако издвојило изван сличних неуспјешних покушаја и чинило га увјерљивим публици и поред базичног фантастичног концепта, који је стајао иза њега.

- Све ствари које Конан ради, ми осјећамо. Он само дјелује на њих са већим интензитетом од нас. Он је лик који се ослања на животињу у себи. И увијек вјерујем да су животињски инстинкти често најбољи дио нас. Све што радите када еволуирате јесте да се покварите прије или касније – истакао је Милијус.

Основна тема Милијусове епске саге је Конаново одрастање и пут до немилосрдног ратника, који ће снагом и мачем остварити свој пут. Филмска сторија почиње од тренутка када Конаново родно село нападају крволочни ратници, предвођени злогласним чаробњаком Тулсом Думом. Село бива уништено, Конанови родитељи убијени, а Дума присваја мач који је Конанов отац намјеравао да му дарује тек када стаса. Конан одраста као роб, међутим убрзо постаје борац у јами, а након бројних борби из којих излази као побједник постаје слободан, улазећи у свијет лопова у цивилизованом свијету и коначно добивши прилику да испуни дјечачки завјет, немилосрдну освету према главном кривцу свих његових патњи Тулси Думи.

Снимање је трајало у Шпанији током пет мјесеци у сувим регионима око Мадрида и покрајине Алмерије. Сетови, које је дизајнирао Рон Коб, засновани су на културама мрачног доба, вестерн поетици и сликама Конана славног илустратора Френка Фразете.

Милијус је избјегавао оптичке ефекте, радије реализујући своје идеје механичким конструкцијама, оптичким илузијама или Конановим мачевима плаћеним 10 хиљада долара. Није било краја генијалности камере, сценографије и ефеката те Милијусовог кориштења истих. Искусни сниматељ Дјук Калахан и костимограф Џон Блонфилд обавили су лавовски дио посла стварајући увјерљиву атмосферу, док су Карло де Маржис, супервизор ефеката шминке и Колин Артур, бивши шеф музеја Мадам Тисо, створили многе увјерљиве лутке како би биле исјечене у борби.

Много крви која тече од удараца мачем долази из врећа крви испуњених правом кланичком крвљу, како би крајни ефекат био увјерљивији. Процес монтаже је трајао више од годину, а неколико насилних сцена је изрезано, али крајњи резултат био је фасцинантно ремек-дјело, огољене минималистичке приче, силовитог ритма, грубе визуелне љепоте, увјерљиве глуме, ефектне употребе насиља и посебно надахнуте музике композитора Базила Поледориса.

Сам Милијус је направио грубу монтажу музике од класичних комада Рихарда Вагнера, Игора Стравинског и Сергеја Прокофјева, како би илустровао композитору шта жели од њега. Поледорис је написао два сата музике створивши дјело опсједајуће снаге и лирског диктирања расположења и темпа, савршено надограђујући минималне дијалоге, силовите сцене борбе и дуге кадрове сурове пустоши древног хиборијског доба.

За филм о једном варварину Милијусов “Конан” је поетичан и суптилно кореографисана цјелина у сваком сегменту, од режије преко камере и глуме до монтаже и музике, како би се остварење, које је лако могло постати неукусан Б-филм претворило у ремек-дјело.

Сасвим у духу епског пролога који најављују ријечи Конановог биографа:  “Дозволите ми да вам испричам о данима велике авантуре”, режисер Милијус је своје сараднике и глумце попут правих варвара провео кроз физичку авантуру пуну крви и зноја, а на њихове жалбе након бројних повреда и напора на снимању, дао им је лаконски одговор “Бол је привремен, филм остаје заувијек!” Испоставило се, четири деценије касније, да је био потпуно у праву.

Зарада

Филм је имао премијеру 14. маја 1982. године, уз подијељене критике, од глорификације до тешких оптужби за промовисање деснице и сексизма. Снимљен са 20 милиона долара, “Конан” је зарадио 80 милиона у биоскопима остваривши зараду продуцентима, али је уз константан раст култа код публике путем ДВД издања на крају стигао до зараде од 300 милиона долара. Филм је успјешно лансирао каријеру Арнолда Шварценегера, претворивши га у велику холивудску звијезду, те донио директан наставак (“Конан уништитељ, 1984)” и римејк (2011), који квалитетом нису били ни близу оригинала. Просто речено, без Милијуса то није било исто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.