Култна серија “Браћа по оружју” слави 20 година од премијере: Тријумфални поход хероја из чете Е

Снимљена током 2000. године, серија у продукцији Тома Хенкса и Стивена Спилберга премијеру је имала 9. септембра 2001. године и брзо је постало јасно да гледамо један од преломних догађаја у историји модерне телевизије. Слиједећи поетику и тематику Спилберговог ратног класика “Спасавање војника Рајана” у свијет телевизије визионарски је стигла по свему виђеном холивудска А-продукција. Од визуелног преко креативног до промотивног приступа материјалу, серија је била кључни корак којим је пред телевизијски екран привучена публика, која је до тада ишла у биоскоп, и очарана критика, која је до тада на телевизијске серије гледала са благим презиром.

Баланс херојства и ратног насиља

Ношена енергијом и продуцентским искуством Спилберга (човјека који је увијек био корак испред осталих ) који је препознао растућу моћ и значај телевизијских серија док је остатак Холивуда и даље био уљуљкан у свој богати свијет великих студија, франшиза “Браћа по оружју” по продукцијском паковању била је високобуџетни филм преточен у серију од 10 епизода. Трајање од 10 часова омогућило је креативну слободу, коју класични играни филм никад не би могао да дозволи због временских ограничења и поштовања цензорских постулата. Сценаристички тим имао је могућност и вријеме да причу разради до најмањег детаља, пажљиво повеже нарацију и изгради сваки појединачни лик. Након тога, режисерски тим уз подршку до тада невиђеног буџета за телевизијску продукцију (12,5 милиона долара по епизоди) и врхунске глумачке екипе, њихове идеје преточио је у серију која у финалној верзији нема слабости нити ограничења.

Прича је базирана на књизи Стивена Емброуза о америчкој падобранској јединици из Другог свјетског рата познатој као чета Е. Почевши од њихове обуке у Џорџији током 1942. године, серија препричава ратне подвиге припадника ове јединице који су се падобранима спустили у Француску у јутро Дана “Д” 1944. године, предводили Маркет-Гарден офанзиву, борили се са нацистима у Бастоњу и Арденима, те освојили Хитлерово неосвојиво утврђење “Орлово гнијездо” 1945. и продрли у срце Њемачке. Додатну историјску увјерљивост и емотивност серија је постигла чињеницом да свака од десет једночасовних епизода садржи документарна свједочења ратних ветерана, чије се ријечи претапају у фиктивну историјску драму која се фокусира на кључне моменте у историји одстојања чете Е.

Мајор Ричард Дик Винтерс (1918 - 2011) је централни лик, официр који до чинова стиже кроз борбену ватру на терену трудећи се да одржи људе на окупу и у животу, колико је то могуће у ратном крвопролићу. Вриједност у квалитету подиже чињеница да иза Винтерсовог лика стоје десетине једнако увјерљиво написаних споредних ликова, који му парирају и не дозвољавају да покупи пажњу публике како би чета Е остала једини прави јунак серијала. Како је серија заснована на историјским догађајима, судбине ликова одражавају судбину особа на којима су засноване. Многи или умру или задобију озбиљне ране због којих су послати кући. Други војници се опорављају након лијечења у пољским болницама и придружују се својим јединицама на првој линији фронта. Њихова искуства, као и моралне, менталне и физичке препреке кључни су за нарацију приче, а сцене борби снимљене су и монтиране толико увјерљиво да имате осјећај да се налазите под ратном паљбом, а не пред екраном.

Спектакл у сваком погледу

Како се и могло очекивати од сарадње Хенкс - Спилберг, све у овој серији је првокласно, почевши од великог терена од 1.000 хектара за снимање на Хатфилд аеродрому близу Лондона, преко аутентичних костима и оружја, до војног кампа који су војници прошли прије снимања и употребе тада најмодерније дигиталне технологије. Снимање је трајало три године и потрошено је више од 120 милиона долара. Примарна мјеста за снимање била су на 1.100 хектара површине, близу Хатфилда у Енглеској. Село изграђено на 12 хектара стално је модификовано да би била дочарана атмосфера 11 различитих европских градова. Костимографи су израдили 2.000 америчких и њемачких униформи, укључујући и 500 пари падобранских одијела. Сашивено је више од 1.200 костима за глумце који су тумачили улоге цивила. Више од 10.000 статиста било је ангажовано за потребе серије. Међу њима је чак 500 имало улоге са текстом. Старији војни консултант, капетан Дејл Деј био је надзорник на снимању како би се што вјерније приказао дух тог времена. Уз то, био је надзорник ригорозног десетодневног војног кампа који су прошли сви глумци. Између осталог, 18 часова дневно било је испуњено физичким тренинзима и војним маневрима. Идеја је била да, када почну да портретишу неког војника, када им режисер да упутство да изгледају уморно или уплашено, глумци могу да се ослоне на стварно искуство, јер пролазећи кроз жестоку обуку, они су могли да разумију шта исцрпљеност и страх значе за војника. Додатних 15 милиона долара издвојено је за промотивну кампању која је укључивала пројекције за ветеране Другог свјетског рата, а једна је одржана на плажи Јута у Нормандији, гдје су се 6. јуна 1944. искрцале америчке трупе. Да се није штедјело на људима и техници, говори и податак да је до тренутка када је завршено снимање треће епизоде одјељење за специјалне ефекте већ искористило више пиротехнике него што је коришћено у филму “Спасавање редова Рајана”.

Врхунска екипа

Винтерса сјајно тумачи данас велика глумачка звијезда Дејмијан Луис, а остатак екипе чине једнако сјајни Рон Ливингстон, Декстер Флечер, Рик Гомез, Колин Ханкс, Кирк Акеведо, Дејвид Швимер, Нил Макдоноу, Дони Валберг и бројни други одлични глумци. Луис каже да је велику улогу у глумачкој увјерљивости екипе одиграо добро изабран фокус приче на људе, а не на спектакл иако је величина продукције наговјештавала другачије.

- “Браћа по оружју” показала су ужас рата и ефекат који рат има на групу до тада обичних младића. Историја нема велики утицај на емоције публике ако објавите гомилу датума и спектакуларних борби. Најефикаснија је када приказује драму између стварних људи и када су стварни људски губици и страдања евидентни на екрану - рекао је Луис.

На свакој од епизода радили су врхунски режисери и сценаристи данашњице, уз Стивена Емброуза као консултанта који је уз Тонија Тоа и Герија Гоцмана био извршни копродуцент. Међу редитељима који су радили на серији су и Дејвид Френкел, Том Хенкс, Дејвид Лиленд, Ричард Лонкрејн, Дејвид Натер, Фил Алден Робинсон, док су сценаристички дио посла радили Хенкс те писци Ерик Џендресен, Џон Орлоф, Макс Фри, Грем Јост, Брус Мекена и Ерик Борк.

Без обзира на велика имена и буџет, награде и похвале критичара укључене у стварање ове мини-серије, кључни елемент њене магије јесте емотивни набој којим је дочарана судбина момака из чете Е, а који до тада није често виђен на малим екранима. Тренутака који дижу кнедлу у грлу има много у свакој епизоди, од страдања омиљених ликова, преко смрзавања и глади у бескрајној агонији борбе у Арденима до откривања ужаса нацистичких логора. Међутим, све је најбоље сублимирано у ријечима стварног Винтерса, који на крају серије у сузама цитира одговор једног од сабораца на питање унука: “Дједе, да ли си ти био херој у рату”? А његово одговор гласи: “Не, али сам служио у друштву хероја”!

Осврти

Серија је освојила седам “Емија” и “Златни глобус” за најбољу мини-серију, док је имала 94 одсто рејтинга са просјечном оцјеном 8,83 на основу 32 рецензије на сајту “Ротен томејтос”. Консензус критичара ове странице навео је да серија нуди “висцералан, интензиван поглед на страхоте рата и жртве милиона обичних људи који су служили у војсци”. Керин Џејмс из “Њјујорк тајмса” је написала да је у питању “изванредна серија од 10 дијелова која савладава свој највећи изазов - балансира идеал херојства са насиљем и терором битке, одражавајући оно што је у рату и цивилизовано и дивљачко”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.