Како су два серијала епске фантастике постали највећи догађај у историји телевизије VIDEO

Наравно, ријеч је премијерама телевизијских серија “Кућа змаја”  (ХБО Макс) и “Господар прстенова: Прстенови моћи” (Амазон), које стижу пред публику 21. августа и 2. септембра ове године, праћене медијском хистеријом до сада невиђеног интензитета када је у питању свијет индустрије забаве.

Огромни буџети који се мјере десетинама милиона долара по епизоди (“Куће змаја”  у просјеку око 30 милиона долара, а “Прстенови моћи” око 43 милиона долара), раскошне продукције, атрактивне локације сетова, стотине ангажованих глумаца, стратешки испланиране промотивне кампање, бескрајне медијске анализе сваке фотографије са сета, огромна гледаност промо материјала, прави вербални ратови фанова обје франшизе на друштвеним мрежама, чине само дио огромног медијског цунамија који прати долазак обје франшизе пред публику.

Што је, да будемо крајње искрени, за један, до прије двије деценије, прилично потцијењен, да не кажемо презрен жанр, потпуно неочекивана ситуација. Шта се то десило у протекле 22 године, да се ситуација око екранизација епске фантастике промијенила за 180 степени?

Судар џинова

Битно је издвојити неколико кључних ствари. Прије свега, тријумфални комерцијални и креативни успјех филмске екранизације Толкинове књижевне триологије “Господар прстенова” у периоду 2002 - 2005. године, у режији Питера Џексона. Потом незапамћена експлозија гледаности телевизијске адаптације књижевног серијала “Пјесма ватре и леда”, славног барда модерне епске фантастике Џорџа Мартина, под називом “Игра престола”(2011 - 2019), те огроман развој стриминг сервиса у посљедњих десет година, који су након успјеха поменутих франшиза  кренули у бјесомучну потрагу за новом “златном коком” која носи предзнак епска фантастика. Отуд и бројне екранизације књижевних серијала као што су “Вјештац”, “Точак времена, “Ерагон”, “Талисман” и других који покушавају наћи свој дио колача на богатом стриминг тржишту.

Ипак, да се не лажемо,  серија “Кућа змаја”, који је рађена по Мартиновој псеудоисторијској књизи о династији Таргарјен “Ватра и крв” и серија “Прстенови моћи”, која је инспирисана додацима триологије “Господар прстена” о другом добу Средње земље, главни су играчи у овим ратовима фантастике, како због популарности самих оригиналних серијала, тако и због огромне финансијске и маркетиншке моћи студија “Ворнер” и “Амазон”, који стоје иза њихових продукција.

Горан Скробоња, српски писац, преводилац и издавач, који је и аутор серијала “Точак” из жанра епске фантастике, каже да је ова ситуација прилично врхунац задње двије деценије.

- Нимало неочекивано. Епска фантастика на филму није имала чиме да се подичи (част изузецима као што су Милијусов “Конан варварин” или Бакшијева “Ватра и лед”) све до Џексонове екранизације Толкиновог “Господара прстенова”, а онда се популарност серијала књига Џорџа Р. Р. Мартина о Вестеросу поклопила са амбицијама куће ХБО. Резултат нам је познат, тако да су најављена два нова серијала једноставно логичан потез у покушају да се додатно заради на експлоатацији добро познатих тема које већ имају огроман број поклоника и светску, масовну популарност - каже Скробоња за “Глас Српске”.

Писац Џорџ Р. Р. Мартин,  као што говоре његови усвојени средњи иницијали, велики је обожаватељ Џона Р. Р. Толкина и његове франшизе о Средњој земљи, која има пуно тога заједничког са Мартиновим Вестеросом, тако да је нормално правити поређења између њих двојице и њихових дјела, али Мартин тврди да се у томе мало претјерује у негативном смислу, ради маркетиншких трикова.

- Ако ми дозволите да на тренутак будем искрен, сви ти подкасти и веб странице ме мало нервирају. Сва та прича око битке дивова фантастике кроз серије “Кућа змаја” против “Прстенова моћи” и њиховој конкуренцији, просто је погрешна. Има доста простора за успјех обје серије и доста простора за више фантастике на телевизији. Некако је три четвртине тих сајтова базираних на кликбејт насловима и игнорисало читав низ мојих коментара и изврнуло моје ријечи у наслове о томе, како наводно желим да побиједим Толкинов шоу - навео је Мартин.

У ствари, писац тврди да то није случај, иако има такмичарску природу, то не значи да навија за неуспјех своје конкуренције. Тачније, он се држи популарног става да у свијету издаваштва “плима успјеха подиже све бродове”. Његову нову серију чека жестоко искушење, јер мора да испуни високе стандарде које је поставила оригинална франшиза, мора поправити лоше успомене на контроверзну осму, посљедњу сезону која је изазвала револт обожавалаца на друштвеним мрежама и мора се суочити са огромном моћи конкурентске “Амазонове” серије, која са буџетом од преко милијарду долара за пет планираних сезона важи за најскупљи пројекат у историји телевизије.

Сва та прича око битке дивова фантастике кроз серије “Кућа змаја”  против “Прстенова моћи” и њиховој конкуренцији, просто је погрешна. Има доста простора за успјех обје серије и доста простора за више фантастике на телевизији, рекао Мартин

Добра је ствар, да приквел серија настаје по књизи која доноси завршену и заокружену причу, за разлику од књига из серијала “Пјесма ватре и леда”, које још чекају Мартинов књижевни завршетак и да креативни тандем Ди Би Вајс и Дејвид Беноф који је радио (и “упропастио”,) претходну серију није укључен у стварање нове. “Кућа змаја” чак је била на врху ИМДБ-ове листе најишчекиванијих серија 2022. а у годинама откако је “Игра престола” изазвала бум фантазије на телевизији, ниједна друга серија није успјела ни прићи том степену популарности.

Са друге стране и главни конкурент “Прстенови моћи”, без обзира на мега буџет и прилично спектакуларан трејлер, има одређене проблеме. Изазване, прије свега, чињеницом да су серију радили као адаптацију додатака трилогије “Господар прстенова” и да су прилично слободно приступили интерпретацији Толкиновог насљеђа у свјетлу доминације тзв. “културе различитости” и тиме изазвали бијес тврдокорних обожавалаца књига и филмова, уз бројне нападе тзв. “токсичног” фандома на интернету, што у свијетлу њихове моћи никако није занемарљива ствар.

Два стила херојске фантазије

Треба поменути да се оба књижевна предлошка прилично разликују , јер Толкинов рад је пионирска фантастика, која у складу са временом у којем је писана гаји као основу платонски идеализам ране епохе фанастике, док су Мартинове књиге мрачније и бруталније са много насиља, смрти и секса, што у практичном смислу значи да ће једни циљати млађи слој публике, а други старији. Скробоња каже да су његова очекивања на фановском нивоу, али иако боље познаје Толкинов опус, одређену предност  у погледу креативног изненађења даје адаптацији Мартинове књиге.

- Очекујем да и једна и друга буду солидна телевизијска забава, с тим што би “Кућа змаја” можда могла да нас изненади у погледу квалитета и померања граница жанра. Свакако ће то бити раскошно за очи. Лично бих волео да обе серије буду једнако изазовне и на идејном, драматуршком и глумачком нивоу - каже писац.

“Игра” је била позната као серија  у којој “Сопранови срећу Средњу земљу”, наглашавајући моралну двосмисленост Вестероса, што ће наравно бити и препознатљив знак нове приче која се дешава неких 200 година раније у односу на радњу оригиналног серијала. Биће доста змајева и битака, сигурно, али срж приче су људски сукоби, љубав и мржња, драма карактера, а не акција и авантура, што значи да ће ова прича бити усредсређена на ликове, а не акцију, што је стање које у великој мјери објашњава зашто се контроверзно финале “Игре престола” чини испразним и промашеним.

За разлику од приче “Куће змаја”, која је добро позната захваљујући обимном књижевном предлошку, прича коју доносе “Прстенови моћи” и даље је обавијена велом мистерије, уз фрагменте радње која се може наслутити из трејлера и промо материјала, али је више везана за локације и ликове, него сам заплет. Као што је споменуто, радња серије одвија се у Другом добу Средње земље, хиљадама година прије догађаја уз књига и филмова “Господар прстенова”. Видјећемо ковање 20 прстенова моћи, а то укључује три за вилењаке, седам за патуљке, девет за смртнике и једног за Саурона, мрачног господара. У серији ће бити приказана и епска прича о паду краљевства Нуменор и посљедњем савезу вилењака и људи против Саурона, те буђењу Балрога у Казад-думу, краљевству патуљака, касније познатом као Морија. Серија доноси неке познате ликове попут краљице вилењака Галадријеле и полувилењака Елронда, али и бројне ликове којих нема у Толкиновим рукописима, већ су плод маште сценариста серије. “Амазонову” серију као главни сценаристи води прилично непознат тандем Патрик Мекеј и Џи Деј Пејн, који немају пуно искуства на телевизији,  али су прије неколико дана на “Комик-кону” били веома самоувјерени када је у питању њихов пројекат тврдећи да су хтјели створити огроман, толкиновски мега еп! Гледајући из угла буџета и медијске стратегије, то и није далеко од истине, али са дуге стране, у историји шоу бизниса, било је стотине пројеката великих амбиција који су завршили као катастрофа, посебно када су окренули против себе фандом на који циљају. 

Ипак, тешко је повјеровати да најватренији критичари, једнако као и највјернији обожаваоци обје серије, неће бити пред екранима у августу и септембру, да погледају епски двобој змајева против прстенова моћи, након којег је једна ствар сигурна. Свијет епске фантастике, телевизије и стриминга неће бити исти.

Домаће

Српско медијско тржиште налази се у експанзији телевизијских серија, али у области епске фантастике до сада није било озбиљних покушаја екранизација, иако квалитетно писаних серијала попут књига “Косингас” Александра Тешића или Скробоњиног “Точка” има.

- Сваки писац књижевности овог жанра веома би волео да своје дело види екранизовано. Превођење у други медиј није баш лако, али и мој “Точак” и Ацин “Косингас” већ су послужили као основ за серијал графичких новела, тако да би ТВ екранизација била логичан корак. Ипак, мислим да би, с обзиром на тему и домаћу популарност, реалније то било очекивати за Тешићев серијал. И сам бих веома волео да то сними екипа младих и умешних телевизијских стваралаца са спилберговским буџетом. На идејном нивоу, остварења српских аутора нимало не заостају за светским књижевним хитовима и оно што нас кочи само је језичка баријера и – новац. Надам се да ћемо једног дана прескочити и те препреке - рекао је Скробоња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.