Јована Стојиљковић за “Глас Српске”: Сви се боримо за парче мира и чистог образа

Ријечи су којима је разговор за “Глас Српске” почела глумица Јована Стојиљковић говорећи о насловној улози коју игра у филму “Вера”, а који доноси интересантну причу о српској шпијунки и који је у протеклих неколико дана постигао велику гледаност у Србији и региону.

- Да бих то постигла морала сам да идем у стрељану, да вежбам и тада сам схватила колико се плашим оружја. Међутим, када сам прошла обуку и превазишла  страх да пуцам схватила сам да сам добра, мирна рука, а то ми је рекао и учитељ. Учила сам и симболе за телеграфију и све оно што је Вера учила у мини курсу који гледате на филму. Желела сам, да чак и неко ко се бави телеграфијом, када буде гледао филм, да увиди да је све оно што куцкам јасна шифрована порука - додаје она.

ГЛАС: Вера је снажна жена која се харизмом и интелигенцијом борила у мушком свијету. Иако живимо у доба у којем је борба за женска права израженија, ипак као да нам се чини да морамо да упрегнемо све снаге да би биле успјешне у свијету који је, као и у Верино доба, више  наклоњен мушкарцима? Ево и ово је један од ријетких филмова у којима је у главној улози жена?

СТОЈИЉКОВИЋ: Да, кад сам размишљала о Вери, схватила сам да треба да имамо у виду да је она из Лесковца дошла у Београд 1938. године и да су јој први контакти с људима настали у сали за плес. Ту видимо какви су били мушки погледи и на који начин се гледа жена која само добро плеше. Мислим да и данас кад би нека девојка дошла из унутрашњости у главни град или било где и изашла у град, и била слободнија у плесу, били би слични погледи. И сама се некад осећам тако да морам да водим рачуна којим делом града да идем у одређено доба дана и ноћи. И таман кад помислим да је наше друштво напредовало, да смо неке ствари научили и да је глупо да их понављамо, реалност нас демантује. Ево шта се дешавало у Србији пре пар месеци и на који начин су све жене потпуно деградиране. Страх се опет улио у жене и то свесно. То је оно што ме разбесни и порази као жену.  Али на страну све ово и праву Веру Пешић, драго ми је да постоји и оваква прича где је жена у фокусу. Верине особине су ми наводили као женске чари, али ако су женске чари интелигенција, храброст, способност и брзина онда да, Вера је имала женске чари. А то је зато што и ми жене често бркамо појмове, па и ми кажемо ма добро она је то зато што је жена па је имала та средства. У овом филму је важно што нисмо ишли на то, него смо дали ширу слику. Мени је било изузетно важно да људи поверују у моје постојање на платну, да то буде истинитије и да се људи вежу за Веру.

ГЛАС: Вера живи са унутрашњом драмом неприпадања коју носи у себи. Је ли можда њена шпијунска активност била неки пут до спознаје или бијег од себе саме?

СТОЈИЉКОВИЋ: Она је радознала девојка, сигурна сам да је и права Вера била таква. Бавила се и новинарством, а радила је и у штампарији. Није се либила различитих послова. Ипак, она је на неки начин била изманипулисана и касније, када је ушла у тај вртлог, није била карактер који би се повукао и одустао. Она је неко ко се бори и иде до краја. А у то време, посебно њој као жени, којој је живот стално висио о концу јер је ходала по ивици жилета, једни начин је био да се бори. Свака од ових служби и мушкараца био је њена сламка спаса да би помогла себи и другима.

ГЛАС: Она је у вртлогу различитих политичких утицаја, али њу не интересује идеологија. Је ли могуће остати неутралан у том контексту и доћи до успјеха?

СТОЈИЉКОВИЋ: Знате како, свако вече захваљујем свом парчету кревета  и мира и доследности себи. И то јесте оно што ми даје миран сан.  Не знам шта ће бити кроз живот, али стварно верујем у то. Сви ми се боримо, страшно нам је тешко, боримо се за то парче мира, чистог образа и свежег ваздуха. Вртимо се у том кругу, али то је једино што нам је преостало.

ГЛАС: Имамо ли ми данас таквих жена као што је Вера у смислу женске борбености и снаге?

СТОЈИЉКОВИЋ: Апсолутно да, имамо их. Мени је важно да Вера Пешић не буде тамо нека далека особа, него она стварна. Ја сам понекад осетила, иако је то неко друго време у којем је она живела и које је далеко од мене, да могу да се поистоветим са неким њеним поступцима. Тако да нас има пуно. 

Планови

ГЛАС: На чему тренутно радите, какви су Вам планови за наредни период?

СТОЈИЉКОВИЋ: Тренутно играм у позоришту, односно радим нову представу у “Атељеу 212” и завршавам снимање “Јужног ветра”. Искрено да Вам кажем, једва чекам новогодишње празнике, пошто ми је ова година, на срећу, била пуна обавеза тако да једва чекам да се мало одморим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.