Холивуд стигао на Балкан, али не и у БиХ

Продукција иностраних филмова у држави и региону разнолико је распоређена и раширена, а у протеклих неколико година је у успону,  те су тако Србија,  Хрватска и Црна Гора у одличној позицији што се популарности одређених локација и понуде тиче, док то баш и није случај са БиХ.

Према подацима Филмског центра Србије, у протекле три године у Србији је снимано много филмова и серије иностране продукције, међу којима су најпопуларнија углавном америчка и британска остварења.

Џони Деп је у Београду снимао филм “Минамата”, чија радња је смјештена у Токио и Њујорк шездесетих година, Рами Малек је снимао филм “Папијон”, а ове године, Кевин Спејси је боравио у Београду због снимања серије чија радња још није позната. Рејф Фајнс је снимао режисерска остварења “Кориолан” те “Бијелу врану” (која је снимана и у Ријеци) а током ове године, пажњу је привукао и филм “Crawl” који је режирао Александер Ажа. Филм је сниман у Београду прошле године.  У Београду су раније филмове снимали и Пирс Броснан (“Новембарски човјек”) и Кевин Костнер (“Three Days to Kill”), а снимана је и серија “Мекмафија” са Џејмсом Нортоном у главној улози.

Према подацима Филмског центра Србије, међу подржаним пројектима у периоду од 2016. до 2018. година, између осталог нашла су се и остварења попут  “The Shallows”, “Extinction”, “The Islander”, “Ибица” (који је сниман и у Сплиту) “Бијела врана”, те “А Series of Unfortunate events” и “Bosh”. Током ове године, у међународним остварењима сниманим у Србији нашла се и друга сезона серије  “The Outpost”.

Међу популарним локацијама у Хрватској су Ровињ (“Hitman's Bodyguard”), Вис (“Мама мија”), и наравно Дубровник у којем је снимана серија “Игра престола”, те Паг. Према подацима Хрватског аудио-визуелног центра, током прошле године око 150 пројеката је снимљено само на подручју Загреба, а од 2012. до данас у Хрватској је 67 свјетских продукција снимало серије и филмове у Хрватској.

Што се БиХ тиче, посљедњи велики инострани пројекат био је филм “У земљи крви и меда” с Анђелином Џоли, те филм с Пенелопе Круз “Venuto al mondo”, чији дијелови су снимани у Сарајеву.

Осим Београда, популарне локације у Србији су Петроварадин, Смедеревска тврђава, Златибор, Тара и Стара планина.

- Србија је држава која је у принципу достигла све формалне захтеве кад је реч о пружању услуга страним продукцијама. Увела је подстицаје за оне који производе филмове серије и рекламе од приватног новца и тиме субвенционише ову област на исти начин као и околне земље. Самим тим уклапањем у стандарде олакшала је посао страним продуцентима који када дођу да планирају снимање у овој регији знају да су свуда мање-више исти услови. Кад је реч о неким нарочитим предностима Србије, пре свега можемо истаћи солидне филмске раднике који знају посао и знају језик, четири годишња доба која омогућују да се код нас снимају и лето и зима, и генерално отворена врата свих објеката и државних органа за потребе страних продуцената - казао је за “Глас Српске” глумац, сценариста и филмски критичар Димитрије Војнов, који је додао и да, осврнемо ли се на географске карактеристике, Хрватска свакако богатија, због мора и традиције пружања овакве врсте услуга. 

Што се пружања услуга тиче, Војнов наглашава да је такав начин сарадње са страним продукцијама чисто питање економије.

- Пружање услуга страним продукцијама је пре свега,  како само име каже, “услуга” и она се на нашу продукцију рефлектује утолико што они претендују на исте филмске раднике као и наши аутори што повећава цену рада и неке од њих чини недоступним за наше филмове. Једна од кључних заблуда које су створене у медијима јесте претпоставка да снимање страних филмова код нас има икакве везе са културном политиком. То је чисто економска ствар и о ефектима тога много пре треба да говоре људи задужени за трговину и туризам - додао је Војнов.

Када је ријеч о читавој БиХ, односно, конкретно, о Републици Српској, што се иностране, али и домаће продукције тиче, ситуација није на нивоу на којем би могла и требало да буде.

Према Стратегији развоја културе 2017-2022, у Републици Српској средства за развој филма тренутно износе свега 100.000 КМ, што за озбиљну продукцију није довољно. У државама региона ситуација је другачија, у Хрватској је тај износ 8. 460.000 евра, у Србији 4.820.000 евра и Македонији 4.700.000 евра.

Када је ријеч о законским одредницама, према Закону о кинематографији у Србији предвиђена је сарадња са иностраним продукцијама, а у складу са средствима обезбијеђеним у буџету Републике Србије, до 20% укупно утрошених средстава за снимање филма, док, према Закону о кинематографији Републике Српске (чланови 14. и 15) у Српској ситуација што се тога тиче мало другачија.

- Уколико инострани продуцент снима кинематографско дјело самостално, рјешењем о одобрењу за снимање кинематографског дјела, утврђује се и висина накнаде, коју је инострани продуцент дужан да уплати за кориштење локације на територији Републике за снимање кинематографског дјела на рачун јавних прихода Републике - наводи се у 5. ставу овог закона.

Монтажер, аниматор, продуцент, професор на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци и власник продукцијске куће “АЕОН” из Бањалуке Младен Ђукић наводи да постоје већи проблеми што се наведеног тиче, а везан је за подстицаје у самој продукцији.

- Већи проблем је тај што не постоје подстицаји да домаћи продуценти сервисирају услуге страним продукцијама. То има у Србији, Хрватској и свим земљама у Европи, а посљедња земља која нема пореске олакшице које би то омогућиле је БиХ. То се неће урадити у неко догледно вријеме, зато што је наш порески систем компликован. То се мора урадити на нивоу БиХ. Колеге из Српске и Федерације годинама причају о томе. Продукције би много више долазиле кад би се тај систем увео - казао је Ђукић за “Глас Српске” и додао да стопа пореских олакшица у региону износи од 20% с тенденцијом раста.

На овај начин функционише кинематографија у Европи, и БиХ је једина европска држава у којој не постоје наведене пореске олакшице.

- Проблем је комплексност пореског система БиХ. Два питања која поставе страни копродуценти је колико пара улажете из основних фондова и који вам је систем поврата пореза. Систем поврата пореза је показатељ на којем нивоу су држава и инвестиције у култури. Кад чују каква је ситуација, већ у старту виде да држава није спремна за сарадњу - навео је Ђукић и додао да његова продукцијска кућа тренутно ради три сервиса, од којих је један велики пројекат за Румунију, те да би увођење доброг система отворило многа врата за сарадњу.

Другачије вријеме

Димитрије Војнов је нагласио да се техника рада на филму, наравно, знатно промијенила у односу на ранија времена, у времена студија у којем се снимало, те да је то, у ствари позитивно.

- Сада се филм снима у највећем броју случајева дигиталном технологијом и та врста физичког груписања у простору више није неопходна јер део процеса као монтажа може да се ради и код куће, било где у свету. Нисам сигуран која би била сврха неког новог великог студија. Студији код нас већ постоје, а најављује се и градња неких нових. За студије је много битније да имају услове за неке друге ствари, прилаз, логистику, струју, воду, грејање, да буду у релативној звучној незагађености и томе слично. Како се све већи новац улаже у ову област, не стрепим за њену инфраструктуру - додао је Војнов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.