Ђорђе Кадијевић снима наставак култног хорора “Лептирица”: Повратак славне српске вампирице

На приједлог компаније “Филмске новости”, најстарије продуцентске куће у Србији, славни режисер одлучио је да се након дугог периода апстиненције од филма одазове њиховом позиву како би снимио нову верзију култног остварења из седамдесетих, које представља класик хорор жанра. Према ријечима легенде домаћег филма, нова верзија биће у савременом амбијенту и у њој неће бити никакве сличности са првобитном причом.

- Због огромне популарности “Лептирице” прихватио сам да направим нову верзију тог филма, која би била у савременом, а не у фолклорном амбијенту као претходна. У њој неће бити сеоског амбијента, неће бити воденице, никакве сличности са првобитном “Лептирицом” - рекао је Кадијевић.

Прослављени редитељ, којем је искуство историчара умјетности и ликовног критичара помогло да створи јединствен филмски израз, објашњава да је филозофија отворености између добра и зла учинила његов филм јединственим.

- Прва “Лептирица” је синтеза комедије и трагедије, на један начин смијешна, а на други ужасна. Мој пријатељ Добрица Ћосић ми је својевремено рекао како не може да се ослободи утиска “Лептирице”, не због страшних сцена, метаморфозе главне јунакиње од анђела до самог сатане, него због посљедњег кадра филма у коме главни јунак лежи крај празног вампирског гроба, а да се не зна да ли спава или је мртав или се можда и сам повампирио. Та отвореност према могућности континуитета зла је нешто што “Лептирицу” заиста чини ужасним филмом - казао је прослављени режисер.

Хорор писац и теоретичар Дејан Огњановић у свом приказу овог филма у књизи есеја “У брдима хорори” каже да је Кадијевићево ремек-дјело аутентични српски приступ жанру хорора и родоначелник домаћег хорора.

- Кадијевић уместо епигонства посеже за аутентичном српском традицијом и из ње црпе енергију која његову вампирицу чини аутохтоним, овдашњим, надасве живим и убедљивим створом. Та вампирица истовремено кореспондира са локалним, српским, као и са универзалним архетиповима демонских сила. Ове сцене режиране су са умешношћу која евоцира архетипску снагу и тиме далеко превазилазе тадашње готске хорорчиће Хамерове продукције. С правом су се урезале у сећање генерација домаћих гледалаца као најстрашнији хорор призори икада виђени на нашој телевизији - написао је Огњановић.

Сама “Лептирица” снимљена је 1973. године, а рађена је према приповијеци Милована Глишића “После деведесет година”.

Главне улоге тумачили су Петар Божовић, Мирјана Николић, Слободан Перовић, Васја Станковић и Танасије Узуновић. Радња се одвија у селу у којем се младић Страхиња ожени дјевојком Радојком, за коју се испостави да је вампирица.

“Лептирица” је стекла култни статус јер је била први српски хорор филм, односно један од ријетких примјера филмова фантастике на подручју југословенске кинематографије. Филм је сниман у селу Зелиње код Зворника, у којем се и даље налази чувена воденица у којој је злогласни вампир Сава Савановић нападао своје жртве.

Аутор

Ђорђе Кадијевић (1933, Шибеник) јавности је највише познат као филмски аутор када се помену филмови “Лептирица” и “Свето место”.

Славни умјетник се као режисер на југословенској сцени појавио још шездесетих, филмовима који су били дио тзв. црног таласа “Празник” (1967) и “Поход”(1968), док је  његов рад најширој публици постао доступан кроз ТВ серију “Вук Караџић”. Ипак, данас га млађа генерација највише познаје по његовим пионирским хорор остварењима, која су стекла култни статус, како код нас, тако и у свијету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.