У БиХ издато 46.229 личних карата и пасоша у којима стоји ознака “XX”: Женама припада 80 одсто докумената без потписа

Јелена Станић
У БиХ издато 46.229 личних карата и пасоша у којима стоји ознака “XX”: Женама припада 80 одсто докумената без потписа

БАЊАЛУКА - Иако не постоји прецизно објашњење због којег је у БиХ издато 46.229 докумената у којима умјесто потписа грађана стоји ознака “XX”, чије значење је да је особа неспособна да се потпише, упућени сматрају да је већина њих неписмена, те да свој идентитет потврђују отиском прста.

 

Подаци Агенције за идентификациона документа (ИДДЕЕА) показали су да је до сада од укупног броја пунољетних грађана који у личним картама и пасошима умјесто потписа имају ознаку “XX” скоро 80 одсто жена.

- Тренутно важећи документ у БиХ који има уписану ознаку која значи да је особа неспособна да се потпише имају 9.653 мушкарца и 36.576 жена старијих од 18 година - казали су у ИДДЕЕА.

Према њиховим подацима, највише таквих докумената је издато у ФБиХ и то више од 28.000, у Српској 15.898, док су остала издата у Брчком и дипломатско-конзуларним представништвима.

- Ријеч је о особама од којих надлежни органи, приликом узимања биометријских података, нису били у могућности да узму потпис те су назначили да је особа неспособна да се потпише - рекли су у ИДДЕЕА.

Додали су да није могуће одредити прецизан податак колико је неписмених, колико слијепих, грађана са инвалидитетом и колики је проценат оних којима из других објективних разлога није било могуће узети потпис, јер референти сами одлучују да ли ће разлоге за то написати у коментару.

Према ријечима социолога Тање Мандић Ђокић, дио те статистике су највјероватније неписмени грађани, јер се слијепе особе углавном потписују факсимилом или уз асистенцију.

- Велики број особа са потешкоћама у развоју може да се описмени, али у том случају не заступају сами себе, те све указује да највећи проценат са тим документима заправо чине неписмени - појаснила је Мандић Ђокић.

Иако нема прецизних података о старосној структури, Мандић Ђокић претпоставља да су то највјероватније грађани старији од 60 година из руралних подручја, јер око 80 одсто те забрињавајуће статистике чине жене.

- Када је ријеч о образовању, пракса је показала да је друштво другачије функционисало раније, те да су становници руралних подручја сматрали да је битније да остану на имању, што је нарочито важило за жене којима су биле предодређене родне улоге - појаснила је Мандић Ђокић. Истиче да се то углавном односи на вријеме од прије неколико деценија у којем није било строге контроле када је ријеч о основном образовању.

- Живимо у релативно заосталом патријархалном друштву у којем образовање није високо цијењено, поготово за жене које живе у руралним подручјима, гдје је друштво унапријед одредило њихову улогу за коју није потребно образовање - истакла је Мандић Ђокић.

Неразвијена друштва, према њеним ријечима, поред ставова, имају проблем и са развојно-инфраструктуралним препрекама, нарочито у прошлости када су ђаци морали пјешачити километрима да би стигли у школу.

Попис

Према попису становништва у БиХ из 2013. године, било је скоро 90.000 неписмених, односно 2,82 одсто грађана. С друге стране, према попису становништва, домаћинстава и станова у Српској, број становника без икаквог образовања износио је 58.651, од којег је жена било 49.281, а мушкараца 9.370.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана