Пулс и крвни притисак одају и најбољег лажова

Милијана Латиновић 06.11.2017 14:29

Бањалука - Хватајући се у коштац са криминалцима, инспектори Министарства унутрашњих послова РС готово свакодневно користе полиграфска испитивања како би расвијетлили кривична дјела, а убрзано дисање, пулс, лупање срца и знојење код особе која страхује да ће бити разоткривена детектору лажи не могу промаћи.

Инспекторка за психофизиолошка испитивања у Организационој јединици за форензику Тања Стјепановић, једна од троје полиграфиста у МУП-у Српске, рекла нам је да у зависности од броја кривичних дјела годишње ураде од 250 до 350 полиграфских испитивања.

Међу онима који су сједили наспрам ње за десет година, колико се бави овим послом, било је и мушкараца и жена, али ниједан кривац није успио побиједити полиграф.

- Полиграфска испитивања користимо готово сваког дана и то најчешће у расвјетљавању крађа, разбојништава, убистава, превара и силовања. Осим испитивања у лабораторији, радимо и на терену - рекла је Стјепановићева.

Истиче да је полиграфско испитивање као психолошки метод изузетно ефикасно, те да свјетске и домаће процјене показују да је поузданост резултата испитивања 98 одсто.

- Не користи се као доказ на суду, јер није свако подобан за ову врсту испитивања. Испитивати можемо само особе у нормалном психофизичком стању, док је то немогуће код хроничних болесника, трудница, особа са оштећеним слухом - појаснила је Стјепановићева и додала да овај метод инспекторима даје смјернице у ком правцу да наставе истрагу. Страх од откривања истине, истиче она, суштина је испитивања.

- Особа која нешто крије плаши се да ће на овај начин бити разоткривена. Страх је јака емоција која изазива специфичне реакције. Убрзано дисање, знојење, сувоћа уста, убрзан рад срца, повишен притисак и пулс реакције су којима се манифестује, а полиграф све то биљежи помоћу специјалних сензора - рекла је Стјепановићева.

На столици за испитивање до сада, како каже, није имала новинаре, али је зато било политичара.

Испитивање, које се састоји из неколико различитих тестова, углавном започињу уобичајеним питањима у вези са именом, презименом и датумом рођења испитаника који на свако постављено питање треба да одговори са "да" или "не".

- Једно од уводних питања које постављамо свима гласи: "Да ли намјеравате да ме лажете током испитивања", на које готово сви одговоре "не"- истакла је Стјепановићева.

Иако су многи покушали, како каже, полиграф није могуће преварити. Да су у лажи кратке ноге, у петак се увјерила и екипа "Гласа Српске" одлучивши да провјери како функционише полиграф. Лабораторија у подруму, на крају дугачког ходника, далеко од буке и било чега што би искусног полиграфисту могло омести у намјери да открије истину, сама по себи изазива осјећање страха. У малој просторији нема ништа осим радног стола полиграфисте са рачунаром на коме се све реакције испитаника приказују низом кривих и правих линија. Одмах поред је и столица за испитаника. Закорачивши у просторију, срце већ почиње убрзано да лупа иако је ријеч о пробном испитивању како бисмо се увјерили у све оно што нам је саговорница испричала.

Користећи један од тестова помоћу којих утврђује истину испитујући осумњичене за кривична дјела, Стјепановићева нам је показала да, колико год се трудили да останемо мирни, немогуће је спријечити организам да реагује у тренутку када изговарамо лаж.

Одговор на свако питање требало је да буде "не". Током тог кратког испитивања чинило се да сваки секунд траје као вјечност. У тишини просторије могу се чути властити откуцаји срца. Рукохвати столице били су мокри од ознојених дланова. На крају, полиграфиста нам је показао резултат испитивања. Дијаграм на монитору "подивљао" је на питању на којем смо "ухваћени у лажи".