Бранко Дрљача, за “Глас”: Производња ракије мора бити перфектна као швајцарски сат
БАЊАЛУКА - Циљ ми је, као и свима у иностранству, да се вратим у завичај. Лијепо је видјети свијет и направити каријеру, али окружење у којем сте одрасли и постали људи остави жиг на души, тијелу, мозгу и како се стари, родна груда све више вуче. То је клише којем тежим јер најљепше је бити свој на своме.
Овако своју животну причу за “Глас Српске” започиње најобразованији познавалац алкохолних пића на Балкану, сомелијер за племените дестилате, сертификовани сензоричар и доцент на баварској академији за ужитак Бранко Дрљача из Новог Града, са тренутном адресом у њемачком Вормсу. Овај четрдесетседмогодишњи хемијски технолог, иза којег су двије деценије бављења сензориком, добитник је неколико свјетских признања за ракије које производи у породичној дестилерији у новљанском селу Ивањска. Његова шљивовица је на интернационалном такмичењу у Великој Британији 2021. године проглашена за најбољи коштичави дестилат свијета, а у јануару ове године на међународном такмичењу у Њемачкој златну медаљу добио је и за ракију од црне крушке.
Ријеч је о дестилату од аутохтоне сорте, произведеном 2016. године, који је Дрљача седам година чувао у бурету како би достигао врхунски квалитет.
- Своју ракију упоређујем са швајцарским сатом, гдје се перфектно саставља дјелић по дјелић. Тако радим са ракијом, у процес производње улажем много знања, труда и финеса. Разноликост процеса производње и разноликост сазријевања у бурадима су аспекти који један дестилат постављају на високу позицију квалитета. У процесу чувања играм се са бурадима, а најбоља су она храстова. У подруму имам бурад од француског, њемачког, српског и славонског храста и сваки даје различиту ароматику - прича Дрљача који је запослен и у њемачкој хемијској компанији БАСФ.
Изучавање дестилата Дрљача је започео прије двадесет година, прво као лаик и из хобија интересујући се највише за шкотске и ирске вискије, а како је та љубав расла, одлучио је да се образује на баварској академији за ужитак како би надоградио своја знања, гдје је сада предавач.
- Осим што сам сомелијер племенитих дестилата и овлашћени сензоричар у Европској унији, то је сертификат који мислим да нема нико на Балкану, такође радим и као оцјењивач на бројним националним и интернационалним такмичењима дестилата - прича овај врсни познавалац алкохола који је 2010. године обновио породично имање у Српској, гдје је засадио око 500 стабала шљиве, крушке, јабуке.
Имање и дестилерију одржавају његови родитељи и стриц, а врло често и сам долази да прати процес производње.
- Производим мало, али јако квалитетно. То је 400 - 500 литара годишње максимално. Тренутно сам у процесу пријављивања дестилерије, рјешење смо већ добили од општине Нови Град, тако да ће ускоро почети и продаја. Пола литра шљивовице која је добила награду коштаће минимум око 60 евра, а црне крушке око 40 евра. То су скупи дестилати, ракија која се не пије ради дјеловања етанола, већ да би се у њој уживало свим чулима - објашњава Бранко који каже да је ракија од ферментисаног млијека тибетанског говеда јака најапстрактније што је пробао међу хиљадама алкохолних пића која су додиривала његово непце.
Када је у питању шљивовица, коју традиционално производи већина домаћинстава у Српској, Дрљача каже да квалитет није на завидном нивоу.
- У БиХ имамо феноменално воће, сировину вриједну злата, али домаће становништво у производњи ракије гријеши код ферментације, која мора бити затвореног типа. Затим, воће које се прерађује у ракију мора бити зрело и здраво, а људи овдје трпају све воће, које остане и буђаво, труло, што је погрешно. Љубави, жеље, ентузијазма и воље има, али желио бих да подстакнем људе и да се едукују о производњи - рекао је Дрљача.
Он је истакао да у Европи најбоља алкохолна пића производе Велика Британија, Француска, Белгија, Холандија, Њемачка и Аустрија.
- Француски коњак је најкомплетније алкохолно пиће. Наша ракија, која је деценијама гажена, хтјели бисмо да одједном стане раме уз раме са свјетским алкохолима. Да из подножја брда скочи на врх, што не функционише тако. Прво је морамо ишчупати из блата - рекао је Дрљача који, када се опушта, највише воли да попије чашу доброг вина.
Дизајнер аромабокса
Бранко Дрљача дизајнирао је и Аромабокс за племените дестилате како би онима који се образују за сомелијере уштедио знатне количине новца.
- У свијету вина за потребе едукације постоји Аромабар, ријеч је о аромама вина спакованим у 20 -70 флашица. Када сам се школовао за сомелијера, тако нешто није постојало у свијету ракија. Морао сам куповати разне дестилате почевши до вискија, коњака, текиле како бих вјежбао тестирање код куће. Силан новац сам дао на та пића, тако да, када сам почео да предајем, пало ми је на памет да дизајнирам Аромабокс у који сам спаковао 25 арома - прича Дрљача.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
