Дан уочи Божића је Бадњи дан. Тога дана сијече се бадњак и уноси у кућу. У зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму. Чим сване, ложи се ватра и приставља печеница. Жене мијесе колаче, торте, припремају трпезу за Божић. Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сијече и доноси пред кућу. Уочи Божића, бадњак се пресијеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, славу и Божић те сијече бадњак. Бадњак се засијеца сјекиром укосо, са источне стране. По вјеровању, бадњак се мора посјећи са три снажна ударца. Бадњак симболички представља дрво које су пастири донијели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак наговјештава и дрво Исусовог крста. Бадњак се ставља на огњиште, или поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Затим се у кућу уноси слама. Слама се посипа по цијелој кући. Домаћица у сламу ставља слаткише, орахе и ситне поклоне које дјеца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује сламу у пећини на којој се Христос родио.

Традиција на божићно јутро

На Божић ујутро, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одијело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. Послије службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају ријечима: Христос се роди! и отпоздрављају са Ваистину се роди! Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане божићним поздравом, а они му отпоздраве честитајући празник. На Божић, рано прије подне, у кућу долази специјални гост, који се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Положајник поздрави дом божићним поздравом и одлази до шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу. Положајник симболички представља мудраце који су пратили звијезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица послужи положајника и дарује га поклоном. Он је човек, који на Божић и за наредну годину доноси срећу у кућу.

Значење чеснице и печенице

Рано ујутро на Божић, домаћица замијеси тијесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу ставља новчић - златни, сребрни или обични, одозго се боде гранчицом бадњака и та чесница има улогу славског колача на Божић. Обредни божићни ритуали почињу на Бадњи дан када домаћин доноси бадњак кући, али га не уноси до вечере. Дрво као симбол плодности, како тумаче етнолози, има поједине претхришћанске елементе. Познато је да су од Божића дани дужи и постојао је стари обичај да се пале велике ватре како би помогле сунцу да што прије изађе. Код Срба постоји вјеровање да се мора послужити најмање 12 врста различите хране и једно главно јело. То симболише 12 апостола који су са Исусом били на тајној вечери. Чесница подсјећа и на ноћ када су мудраци дошли на поклоњење. Марија им је понудила хљеб и отуда обичај да се на божићној трпези обавезно нађе чесница. Дрен који се ставља у чесницу симболизује здравље, а златник или новчић благостање. Према тумачењима наших етнолога, печеница води поријекло из времена многобоштва, а наша црква је обичај прихватила и благословила. Код Срба је то најчешће печено прасе, а постоји и занимљива народна прича откуда овај обичај. За вријеме божићних празника, наиме, посјећују се само најближи пријатељи или родбина, а за вријеме Османлијског царства, Турци нису били пожељни гости. Како нису јели свињетину, нису хтјели да уђу у кућу гдје се на ражњу окретало прасе. Сматрали су те куће поганим и породица је била безбједна од непожељних гостију.

Обичаји за здравље укућана

Од Бадњег дана до завршетка божићних празника у појединим крајевима вјерује се, да би укућани имали здравља, среће и напретка, не смије да се чује свађа и сви послови требало би да се обављају у тишини. Свака домаћица, тог дана, купи понешто ново за кућу. Обично је то суд у коме се направи чесница, која је симбол здравља и среће укућана, родне године, напретка у пословима и општег благостања породице.

Празник у граду

Срби су Божић, исто као и крсну славу, славили у тешким ратним условима - у рову, на стражи, на фронту, тим прије га је лакше славити у свијетлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама. Умјесто великог дрвета узме се мања храстова гранчица и мало сламе. Све се то, са печеницом, уочи Божића уноси у кућу и ставља испод иконе на источном зиду стана или куће. Запали се свијећа и кандило што симболише ватру и огњиште. Кућа се окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају или се прочитају из молитвеника, и то вече се проводи у пријатној породичној атмосфери.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.