Више него занимљиво у првом „Муштулуку" на УНА ТВ

Један од најљепших комплимената икада, Јелена Томашевић добилла је управо од Харија још на почетку своје каријере, што је за њу био снажан вјетар у леђа: "Када је Жељко Јоксимовић  пустио Харију пјесму "Јутро", тада за Беовизију 2005. године, питао га је шта мисли о малој из Крагујевца. Харис је одговорио "Ако је оцјена од 1 до 10, она је 12". И ја то никада нећу заборавити", присјећа се позната пјевачица. За Хариса има само ријечи хвале: "Бескрајни таленат и глас који руши стене, а у суштини ја огромна душа и срце које и пише фантастичне песме, а још их изводи на невероватан начин који остаје у запису времена, за сва наша поколења и генерације".  

Килибарда такође обожава и много поштује Харисову снагу: "Када неког знаш кратко, а интензивно, то је особа која мора да остави јак утисак, он некако испуни просторију. Прва асоцијација је најјачи вокал, Харис једнако сила. Њадоминантнија Харисова особина је да је строг и према себи и према другима и чини ми се да га је то довело до врха".  

Неле Карајлић има тренутно друге занимације, пече одличну ракију и пише књигу. Музика је тренутно у другом плану. Јелена се такође сагласила, али и изненадила госте коментаром: "После гостовања код Бочелија у Београду и Абу Дабију одлучила сам да се више не бавим  музиком!". Сви су је погледали у невјерици па је Јелена брзо отклонила сумњу: "Шалим се, завршавам нови албум, дешавју се лепи концерти, спремам албум изворне музике…". 

Килибарди се испунила жеља, када је ријеч о пословним успјесима: "Ја сам сада у овом нашем „УНА филму" и призвала сам ову франшизу за квиз "Једно питање". Последњих мјесеци стално говорим - Боже, како бих волела да радим један квиз, обожавам и прождирем квизове - и ето, не реци два пута, треба да пазимо шта желимо".  

Харису се свидјело Нелетово ново звање писца па се и сам надовезао на сличан покушај: "Ја сам кренуо прије 15 година да пишем књигу и онда сам стао, не знам зашто. И све некако хоћу данас-сутра да покренем, али ја сам поприлично комотан човјек. А можда се и то деси".  

Неле је охрабрио Хариса у намјери да настави да пише аутобиографску књигу: "Ако желиш да се подмладиш, мораш да наставиш да пишеш, јер цијели дух и тијело враћаш у младост!".  

Џиновић је испричао својим гостима како је  музичку каријеру умало замијенио фудбалерском: "Ти знаш колики сам ја заљубљеник у фудбал и да је музика могла бити избачена ради фудбала", обратио се Харис Нелету који га је упитао - шта је преломило у трци између пјевача и фудбалера?  

"Ево шта је преломило. Отишао сам у „Жељу" преко једног пријатеља, покојног Ђоке Даниловића. У то доба „Жељо" је шампионска екипа, освојио је шампионат Југославије. Останем ти ја ту, дошао на пробу, међутим видим да они мене ту не тјерају,  ја сам ту један од 25 играча, значи двије године они мене нису отјерали, што је мени био максимални домет. Играш у прволигашу и нико те не тјера, јер би ти за два мјесеца рекли – дечко  није ово за тебе! И они ће отићи у Бразил, шта ја знам, а ја прије тога потпишем уговор на Јахорини да свирам клавир у бару, на четири мјесеца у хотелу Јахорина. Видим ја ту нема селамета, потпишем ти ја горе тај уговор ". Иако је био на списку за Бразил, Џиновић се одлучио за Јахорину, јер му је била ближа: "Далеко ми је то, Јахорина ми је ближа, и патио сам се двије године и ништа од мене нема. Да сам ја требао постати фудбалер, ја бих то постао, било је бољих играча од мене колико хочеш, али ето. Мој највећи успјех и домет у фудбалу је што ме један прволигаш за двије године није отјерао".  

Међутим, и пут до врха на музичкој сцени је био изузетно тежак и трновит: "Ја сам и раније свируцкао и пратио познате вечери са 18, 19 година. И ту је била та вага између фудбала и музике и шта је то што ја посједујем. Није ме нико препознао, сви су говорили – ти пјеваш фантастично, а ја искрено, говорим, живота ми мога, мислио сам да то није довојно. Сваку врсту музике сам пјевао и то на истом нивоу, и пјевао сам страшно али нисам мислио да је то довљно да се ја окренем у те воде. Тек ћу ја касније, тешком муком, доћи на аудицију Радио Сарајева, па проћи ту аудицију, снимити три пјесме да ми се прво врте на радију, па да стекнем право након пола године да учествујем на Илиџанском фестивалу. Тако се постајало пјевач, кроз те тешке филтере. РТБ је била моја прва плоча која се продала у седам комада, шест сам купио ја", испричао је пјевач.  

Гости су додали да је зато послије тог тешког почетка, од девет пјесама на плочи, свака хит који се пјева на сваком дернеку. И да их све генерације, без обзира да ли слушају ту врсту музике, знају од ријечи до ријечи.   

Харис се сагласио с тим: "Мене су у рокери обожавали, јер они обично имају гађење према народњацима – народњаци слине". Џиновић је подржао Нелетову констатацију да не припада народњацима: "Нисам ја народњак, не припадам тој профилираној бранши, иако знам фантастично пјевати севдах.  У севдаху не дам ником милиметар испред себе, можда у некој другој врсти музике, али севдах је нешто посебно. То је једино Сафет могао да пјева, остали су потпуно смијешни, али добро, имају право да пјевају. Ја то кажем директно и ја то теби могу доказати, дај један Е-дур па ћеш видјети", објаснио је Харис Нелету и маестрално извео севдалинку "Киша пада, трава расте", док су га гости слушали с великим уживањем.  

Многе Харисове пјесме су доста дуго "лежале" и чекале своје вријеме да буду снимљене и нађу пут до публике: "Пјесма ‘Паришке капије’ таворила је пет година и одједном је експлодирала".  

Марија Килибарда је на крају иницирала да Харис и Јелена сниме дуетску песму и одмах са Нелетом наговорила двоје пјевача да то и пред гледаоцима јавно обећају: "Публика је свједок и ово ће бити мој легат, заоставштина, да се народ весели", одушевљено је рекла лијепа водитељка.  Договор је симболично записан на тањиру: "Сведоци смо потписивања дуета Томашевић – Џиновић. Београд, јесен 2023. Нотари: Мара&Неле".  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.