Шта је инфодемија, а шта подкаст без ријечи...сазнајте на конференцији "ReThink: Decoding Misinformation" (ВИДЕО)

„Значај таквих (дез)информација је нарочито велики када узмемо у обзир чињеницу да на основу њих људи доносе одлуке важне за њихово здравље. Ми у Philip Morrisu желимо да утичемо на више од милијарду пушача широм свијета да престану пушити, или да пронађу алтернативна, мање штетна рјешења.

У тој мисији, неопходно је да људи добију научно поткријепљене и тачне информације, на основу којих ће донијети информисане одлуке које ће позитивно утицати на њихово здравље”.

Као конкретан примjер, Жизел Бејкер је навела чињеницу да су никотин, дувански дим, пушење и цигарете појмови који су потпуно испреплетени у главама већине људи, што је погрешна перцепција која потиче од прије 20-ак година када је једини начин да се користи никотин био паљење цигарете и његово удисање кроз дувански дим. Данас знамо да је та перцепција погрешна и да постоје боља рјешења.

„Сви смо свјесни да никотин изазива зависност и није ослобођен ризика, али је научно доказано да никотин није главни узрок болести повезаних с пушењем. Главни проблем је дувански дим који настаје као посљедица сагоријевања дувана. Због тога је важно људима понудити алтернативне, мање штетне производе, јер су наука и иновације дали много различитих рјешења за овај проблем - како користити никотин, без уношења већине осталих штетних материја које са собом носе класичне цигарете”, рекла је Бејкер обраћајући се представницима стручне јавности, медија и учесницима пројекта Горући проблемна конференцији одржаној у Црној Гори.

Али, није увијек лако промијенити навике које многи имамо и ријетко их преиспитујемо, рекао је кардиолог, соц. др Един Бегић, истичући да унаточ постојању јавних кампања које сугеришу неопходност промјене животног стила, популација тешко то усвоји, иако фармаколошка терапија (терапија лијековима), без нефармаколошке (промјена животног стила, редукција уноса соли и шећера, свакодневна физичка активност, престанак конзумирања цигарета и алкохола), није сврсисходна.

Набројано представља факторе ризика које је могуће модифицирати. Обавезан престанак пушења, у било којем тренутку, доноси бенефит за појединца, особито у секундарној превенцији, након кардиоваскуларног инцидента. Ако сами срчани удар није оставио велику посљедицу на пацијента, и ако исти може да обавља свакодневне активности, унаточ иницијалном престанку пушења, унутар шест мјесеци чак и до 90% пацијената се врати навики конзумирања цигарета.

У том случају лијекови (па и они што су дио савремене медицине, односно они најскупљи) и читаве терапије које су оптерећујуће и за пацијента и за здравствени систем немају пуно смисла”, нагласио је доктор Бегић. Управо код тих пацијената који имају изазов да престану с пушењем, важну улогу може имати прелазак са традиционалних цигарета на алтернативне производе.

„Технологија загријавања дувана је смислена као вид алтернативе за оне који не могу да престану да конзумирају цигарете, те и љекари и истраживачи морају обратити пажњу и информисати се који су њихови стварни бенефити у односу на конвеционални производ. ФДА (Америчка агенција за храну и лијекове) је потврдила да ови производи емитују мање штетних материја, особито у свијету атеросклерозе крвних судова.

У том ФДА документу ћете прочитати да и кориштењем ове врсте алтернатива настају потенцијално штетне материје и то сви знамо, али је њихов квантитет значајно мањи”, рекао је др Бегић, нагласивши да би љекари требало да прочитају бар овај документ, како би били адекватно информисани приликом савјетовања својих пацијената.Али све и кад знају, а најчешће знају шта је за њих добро, а шта лоше,људи се држе својих образаца понашања.

Психотерапеут и едукатор Лео Иванишевић је рекао да мозак воли чиста црно-бијела рјешења.

„И када имамо све праве информације, тежићемо да их одбацимо уколико се оне не слажу с нашим ставовима, наше емоције ће кривити чињенице како би биле у складу с оним у шта вјерујемо и како на крају не бисмо морали ништа да промијенимо. И у том кривљењу чињеница смо јако креативни – трудимо се да објаснимо себи зашто је пушење добро, избјегавамо одговорност тако што убјеђујемо себе да је то јаче од нас, пренаглашавамо антистрес ефекат пушења итд.

С друге стране, исправне информације дискредитујемо, доводимо у питање изворе, тврдимо да се ради о статистици непримјењивој на појединца, да се ради о завјери, о промјени која би за нас била неподношљиво стресна... Управо због тогаје често неопходно понудити средње рјешење – ако од особе тражимо да се нечега одрекне, морамо јој понудити нешто заузврат. Учимо је да толерише амбиваленцију.

Сви знамо да је апстиненција најбоље рјешење да се ослободимо неке зависности, алиапстиненција је перфекционистички идеал – мораш да заборавиш на никотин или шећер, сада и до вјечности, у супротном ћеш умријети. То је велики притисак од ког се наша психа брани. Зато је за многе смањење штетности једини начин да ураде нешто добро за своје здравље - некада је прелазно, некада трајно рјешење, али свакако корак у добром смјеру.

„Четири приче о умјетничком несташлуку” био је назив посљедње сесије коју је водио Стив Чепман, мислилац, писац, умјетник чији су ликовни радови и концептуални пројекти представљени на 7 континената (укључујући Антартик). Стив је направио 100 епизода подкаста без ријечи, анти Тед-Талк на ком говоре људи који нису експерти у одређеној области, организовао читалачке клубове књига које никад нису написане...

И шта је заједничко овим подухватима? Привукли су огромну пажњу јавности и „окренули стварност наглавачке”, с главним циљем да истакну значај иновативног начина размишљања у свим сферама живота.

„Прије свега, важно је да почнете када још нисте спремни, усудите се да преокренете стварност и измијените постојеће платформе кроз изналажење алтернативних, средњих путева, а све то „плешући” с препрекама на путу ка иновацији”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.