Падају увоз и извоз злата
Бањалука - Слабљење куповне моћи становништва и пад тражње довели су до пада увоза злата у БиХ, а у исто вријеме је смањен и извоз овог племенитог метала јер су се породичне ризнице прилично испразниле.
Подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ показују да је лани увоз свих врста драгуљарских и предмета од племенитих метала, у које спадају и отпаци и ломљени племенити метали, износио пет милиона марака. Ова роба је у БиХ најчешће стизала из Турске, Италије и Словеније.
Пад тражње луксузног накита довео је до пада увоза који је 2014. године био тежак 6,4 милиона КМ, а тада смо највише овог накита увезли из Словеније, Аустрије, Италије и Турске.
Откупљивачи злата у БиХ згрнули су у претходним годинама позамашне своте новца јер је становништво од избијања глобалне економске кризе 2008. године масовно продавало злато како би закрпило рупе у кућним буџетима.
Залихе су изгледа у највећој мјери исцрпљене па су се и предвиђања аналитичара, који су сматрали да ће вртоглави раст извоза племенитих метала бити заустављен, обистиниле.
Из БиХ је лани извезен драгуљарски и златарски накит вриједан 9,4 милиона марака, док је годину раније вриједност извоза била 12,6 милиона КМ.
- Највише ломљених племенитих метала лани је извезено у Италију и Њемачку - кажу из УИО БиХ.
Бањалучанка Дијана Пувалић каже да се обилазећи златаре у највећем граду Српске непријатно изненадила јер су цијене злата за наш стандард биле превисоке.
- Приликом куповине поклона људи све више бирају сребро. Мало је оних који имају новца да приуште себи лијеп златни накит - каже Пувалићева.
Члан Удружења економиста РС SWOT Предраг Дудуковић каже да је извоз злата доживио највећу експанзију 2014.
- Становништво је тада захватила највећа финансијска криза па су махом продавали "кућно" злато што је и знатно увећало извоз - каже Дудуковић и наглашава да је прошлогодишњи пад извоза директна посљедица смањених залиха злата, које је готово у потпуности већ распродато.
Дудуковић сматра да је на пад увоза утицала ниска куповна моћ становништва и очекује да ће се сличан тренд наставити.
- Куповна моћ се није много измијенила ове године, а не може се очекивати ни нека нова извозна експанзија уз постојеће залихе - рекао је Дудуковић.
За грам злата у РС потребно је издвојити од 70 до 100 КМ, док се откупна цијена у већини златара креће од 30 КМ па навише по граму.
Златне резерве на Балкану (у тонама)
112,2 - Грчка
40 - Бугарска
16,1 - Србија
6,8 - Македонија
3,2 - Словенија
3 - БиХ
1,6 - Албанија
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
