Од фебруара веће квоте за бесцарински извоз
Бањалука - Адаптираним Споразумом о стабилизацији и придруживању од 1. фебруара произвођачи воћа и поврћа моћи ће извозити неограничене количине производа у ЕУ без царине, а повећане су и квоте за извоз рибе и вина.
Произвођачи пастрмке моћи ће извести 500 тона без царине у ЕУ, а до сада су могли 60 тона, док је квота за извоз шарана 140 тона.
Директор предузећа "Тропик рибарство - рибњак Јањ" Зоран Тепић оцијенио је да се овим омогућава повећање постојећих потенцијала и капацитета у производњи рибе, која би се извозила.
"Та бесцарниска квота јесте нешто повољнија цијена коју привредници, односно маркети у ЕУ могу купити од нас, и то је неко олакшање да бисмо ми ту количину извезли. То значи да ћемо један дио капитала увести у нашу државу и то је свакако добро", рекао је Тепић Срни.
Он је навео да се у Српској највише гаји пастрмка, те да би квоте могле бити и веће, чак и до 5.000 тона, с обзиром на то да је 500 тона капацитет од трећине једне фирме.
"Годишње извеземо 50 до 60 одсто наших производа у ЕУ, највише у Италију, Словенију, Хрватску, Швајцарску, а остало пласирамо у земље окружења и на домаће тржиште", навео је Тепић.
Власник предузећа "Бутрекс рибарство" Вељко Буђен тврди да ће, без обзира на веће извозне квоте, то бити тешко оствариво, јер је производња тренутно угрожена лошим временским условима, што ће бити сљедеће године посебно видљиво.
Он сматра да је важна субвенција државе на извоз, јер је велика конкуренција страних произвођача, односно да се то питање треба ријешити одређеним прелевманима.
Произвођачима воћа и поврћа од фебруара се отвара велико ЕУ тржиште, поред руског тржишта на које већ успјешно извозе производе.
Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић каже да домаћи произвођачи немају одговарајуће сорте за ЕУ тржиште, односно да у највећим количинама /око 75 одсто/ производе јабуку ајдаред - сорту која је веома тражена на домаћем и руском тржишту, али не и европском.
"Пар стотина тона у току бербе испоручујемо за Норвешку и Данску и ту је добра цијена, али већ годинама тражимо да нам институције за заштићене сорте дају лиценце и да их легално производимо", рекао је Дојчиновић.
Он је указао на важност заштите домаће производње и извозне стимулације, те напоменуо да воћари, углавном, комплетну производњу прве класе могу извести у Русију.
Никола Вукелић, директор предузећа "Приједорчанка" које извози прерађевине од воћа, каже да је домаћа производња оптерећена парафискалним наметима, али и да је технолошки заостала.
"Треба промијенити политику према аграру и произвођачи се морају оспособити за производњу и остварити добре приносе", рекао је Вукелић.
Предсједник Удружења повртара Републике Српске Бранко Мастало очекује да повртари на ЕУ тржиште извезу кромпир, којег је до сада продато свега 10 одсто произведених количина.
Он тврди да домаћи произвођачи не заостају ни у квалитету, ни у количини произведеног поврћа, али да морају бити конкурентни.
"Неповољно је што ће роба код нас долазити без царине и то ће довести до још већег пада цијена, рачунајући да у ЕУ има много поврћа које не може да се извезе у Русију, па ће завршити на нашем тржишту", рекао је Мастало Срни.
Он је указао да је извоз на ЕУ тржиште веома контролисан, док је слаба контрола увоза у БиХ.
Када је ријеч о вину, квота је повећана са 16.000 на 40.000 хектолитара, а директор винарије "Подруми Вукоје" Радован Вукоје каже да то не значи много с обзиром на то да БиХ ни до сада није извезла ту квоту.
Он сматра да ће произвођачи доброг вина увијек наћи тржиште ван БиХ, али да ће увоз омогућити долазак неконтролисане робе, а тиме и неквалитетне, што ће посебно бити проблем за мале произвођаче.
Вукоје је навео да ова винарија извози на три континента и то од 25 до 35 одсто годишње производње која је подређена винограду и износи од 120.000 до 170.000 литара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
