Шта би нам се догодило ако бисмо упали у црну рупу?

Питање које је одувијек мучило научнике, али и свакога од нас, коначно је добило свој одговор. Претпостављали смо да бисмо могли бити растргнути или пак здробљени, али оно што би нам се заиста догодило када бисмо "упали" у црну рупу нисмо могли ни да замислимо.

Када бисмо ушли у црну рупу, небеско тијело чија је друга космичка брзина већа од брзине свјетлости тако да га ни свијетлост не може напустити, реалност би се у тренутку подјелила на два дијела.

У једној стварности у тренутку би нестали, били би спаљени и вјероватно претворени у прах, док би у другој стварности упали у средиште црне рупе потпуно неповређени.

Црна рупа је мјесто на ком закони физике не постоје. И сам Ајнштајн нас је учио да маса закривљује простор и вријеме и да што већу масу неко тијело има, то му је гравитација већа. Црне рупе се сматрају најгушћим, а тиме и најмасивнијим објектима у свемиру, дакле, њихова је гравитација највећа. Оне толико закривљују простор да им чак ни свјетлост не може побјећи, а постоји и могућност да у силном покушају да закриве вријеме и простор увуку и саме себе.

Двије димензије

Шта би се заправо догодило када бисмо "упали" у црну рупу? Истраживачи тврде како је за одговор на то питање потребно сагледати с двије стране, пише BBC.

Прво виђење би било од стране некога ко би наш улазак у црну рупу посматрао са стране, довољно близу да све види, а опет довољно далеко да остане на сигурном у познатом времену и простору. Аутор текста је ту особу назвао Ен, па ћемо је и ми тако звати.

Дакле, приликом приближавања вашег тијела црној рупи, Ен ће из даљине видјети како се све више и више растежете, а тијело се унаказује. Изгледало би као да вас посматра с друге стране закривљеног стакла. Оно што је најзанимљивије је то да како се тијело приближава хоризонту црне рупе то се све више креће успорено у "слоумоушн снимку".

Могли бисте викати, како би вас Ен чула, могли бисте слати поруке Морзеовом азбуком путем лампице на вашем мобилном телефону, али ријечи и слика до ње би долазили све спорије и спорије. У том тренутку таласи свијетлости почели би да падају и да улазе у црвену зону. Ону нечујну.

У тренутку када ваше теијло дотакне хоризонт, Ен би угледала замрзнуту слику. Као да је неко притиснуо дугме за заустављање слике. Непомични и растегнути преко површине хоризонта почела би да се јавља топлина.

Ен би гледала како вас простор прожима, ваше тијело било би растегнуто до непрепознатлијвости. На вас би почела да дјелује ватра Хокинг зрака, а прије него што би били у потпуности стопљени с црном рупом, од вас би остао само пепео и прах.

Али прије него што кренете да планирате сопствену сахрану, слиједи прича из вашег угла. Заборавите на Ен и све оно што ће она доживјети. Слиједи гутање црне рупе из ваше перспективе.

Крећете на путовање у једну од највећих и најмистериознијих одредишта, без икаквих турбуленција, растезања, успоравања, зрачења или опекотина. Пут вашег тијела био би миран и спокојан.

Приликом приближавања црној рупи задесио би вас осјећај слободног пада, осјећај безбрижности или како би га Ајнштајн назвао осјећајем "срећних мисли".

Чим је Ен видјела тренутак када ударате у хоризонт, тренутак у којем је вријеме почело да успорава, а ваше тијело постало као од гуме, не брините. Ен не може да види кроз црну рупу и то није ништа због чега треба да се узнемиравате. Да нема хоризонта, не постоји никакав зид у који би ударили и кренули с растезањем.

Наравно, да је црна рупа мања, силе теже које у њој дјелују различито би дјеловале на ваше горње и доње екстремитете, те би се врло вјеројатно догодило оно што је и Ен видјела. Но наша је црна рупа је милионима пута већа од Сунца,а силе теже које у њој дјелују толико су слабе, с обзиром на њезину величину, да их можемо занемарити.

Миран и спокојан живот

Уствари, у довољно великој црној рупи могли бисте живјети мирно и спокојно до краја вашег животног вијека и то поприлично нормално. Док не нестанете у сингуларности. Колико би се нормално осјећали, ако узмемо у обзир да смо повучени у рупу без дна, у просторно-временски континуум, против своје воље, без могућности повратка?

Осјећај који нам је свима познат. Вријеме иде само унапред, немогуће га је зауставити или окренути. Црна рупа може искривити простор и вријеме до те крајности да унутар црне рупе, на хоризинту, ове двије димензије могу замијенити улоге.

Ако сте се питали зашто се вама ништа није догодило, а Ен је видјела како сте спаљени и претворени у пепео и прашину те како од вас није остало баш ништа, ево одговора.

Ен није халуцинирала и видјела је нешто сасвим разумно и рационално. С њене тачке гледишта ваше је тијело постало растегнуто, а потом претворено у прашину. И то није била илузија, то се заиста догодило с њене стране. Да је могла да се довољно приближи црној рупи без да буде увучена у њу, могла је да покупити ваш пепео и врати га на Земљу.

Закон природе налаже да сва тијела остану изван црне рупе, баш како је то Ен видјела. Према теорији квантне физике никакве информације не могу бити изгубљене. Свака од њих која је повезана с вашим постојањем мора остати изван црне рупе, осим ако закони физике с Енине стране престану да важе.

Теорија срећних мисли

С друге стране закон физике такође налаже пут кроз хоризонт без осјећаја печења или пржења, односно било чега необичног. У супротном Ајнштајнова теорија "срећних мисли" и теорија релативности не би важила. Закон физике стога омогућава овај расцијеп реалности. Према једној остајете изван црне рупе претворену у прах, док према другој останете читави и здрави унутар црне рупе.

На крају, никако мање важна информација, постоји и трећи закон физике према којем све информације бивају клониране. Према том закону налазили би се на два мјеста, но живот би могли наставити само на једном мјесту. Може постојати само једна копија вас.

Чини се да закони физике праве будале од нас, а целу причу око повезивања закона чине бесмисленом. Ипак, физичари су пронашли начин интерпретације и ових догађаја.

Почетком деведесетих, физичар Леонард Саскинд говорио је да не постоји парадокс, не постоји могућност да неко од нас угледа својег клона. Према томе, Ен може да види једну верзију вас, док ви остајете ви, унутар црне рупе и видите другу копију вас самих. Исто тако Ен и ви не можете више никада сјести на кафу и упоредити биљешке и чињенице које сте примјетили с једне или с друге стране. Исто тако не постоји трећи посматрач који може бити и с једне и с друге стране.

Стварност зависи од тога кога питате

Кад уђемо у црну рупу, да ли смо мртви или живи? Највећа тајна коју нам је разумјевање црне рупе открило је то да реалност не постоји. Она зависи о ономе кога питате. У овом случају постоји Енина реалност и ваша. И ништа више.

2012. године група физичара дошла је до спознаја које су промјениле начин гледања на догађаје повезане с црним рупама. Схватили су да Саскиндово рјешење о постојању двије димензије има везе с линијом хоризонта. Квантна механика довела је до нових спознаја.

Ако Ен успе разабрати само дијелић ваше реалности долази до нове реалности и нових информација негдје између оних изван и оних унутар црне рупе.

У том случају ви сте нестали, прогутала вас је радијација изван хоризонта црне рупе и претворени сте у прах. Ова реалност мора бити повезана с још неким информацијама према којима сте нестали. Но ако је ваша реалност она истинита, а ви се налазите унутар црне рупе живи и здрави, онда реалност коју је спознала Ен мора бити повезана с трећом информацијом која долази негдје из унутрашњости црне рупе.

Закључак је да свака од ових информација може бити повезана с оном другом само једном. Дакле могу постојати двије верзије, ли оне се могу појавити одвојене једна од друге.

То нас враћа на сам почетак питања што се догоди када "упаднемо" у црну рупу. Коначан одговор је да не можемо знати.

Физичари већ цио вијек покушавају открити праву истину која би помогла у откривању дубље теорије свемира. Закључак наше приче је да права истина лежи у примљеним информацијама које потом мијењају ток догађаја и разабрање праве истине.

Психофизичари који су покушали израчунати колико је времена потребно да Ен схвати шта се заиста догодило дошли су до запањујућих резултата. Требало би јој невјероватно много времена, а тај би процес трајао дуже од њеног животног вијека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.