Пет година касније: Шта се десило с највећим научним открићима?

 Пет година касније: Шта се десило с највећим научним открићима? 02.01.2018 16:00 | Агенције

Када научници дођу до важног открића, обично обећају да ћемо његово пуно дејство моћи да видимо за око пет година. Година 2017. је завршена, а портал Quartz осврнуо се на највећа научна открића из 2012. године, у жељи да сазна шта се са њима у међувремену догодило.

 Погледајте која су сазнања остала релевантна до данас, а која су се показала као мање битна, или чак неупотребљива.

Хигсов бозон у 2012. години

Прије пет година, физичари који су радили у ЦЕРН-у у Швајцарској, саопштили су једну од највећих научних вијести у 21. вијеку: пронађени су докази о постојању Хигсовог бозона, саставног дијела стандардног модела физике елементарних честица - концепта који описује од чега се састоји универзум и шта га држи на окупу. Белгијски физичар Франсоа Енглер и британски физичар Питер Хигс предвидјели су постојање бозона још шездесетих година, а Нобелову награду за ово откриће добили су 2013. године, када је потврђена њихова теорија.

Хигсов бозон пет година касније

Иако бозон и даље представља фасцинантно откриће, више није у жижи научне јавности. У Великом хадронском сударачу у ЦЕРН-у сада се траже докази о постојању других врста честица које се уклапају у стандардни модел , или барем оне које ће га уздрмати. Тим истраживача из Мађарске пронашао је 2016. године путем ЛХЦ-а мрачни фотон, који би могао да објасни огромно пространство тамне материје од које је универзум сачињен. Ипак, поједини дуо научне јавности сумња у исправност ових података.

У посљедњих неколико година пажњу физичара претежно окупирају гравитациони таласи. Докази о њиховом постојању пронађени су први пут 2016. године, и тиме у великој мјери потврђена Ајнштајнова теорија релативитета. Научници су од тада још двапут пронашли доказе. Ове године је забиљежен и судар неутронских звијезда, који је отворио сасвим другачији пут проучавању универзума.

Crispr техника измјене генетског материјала у 2012.

У 2012, биолози су путем експеримената на бактеријама остварили један од највећих генетичких пробоја у посљедњих 20 година. У питању је примена система Crispr-Cas 9, неке врсте биолошких маказа којима се "исjецају" одређени дијелови ДНК, и по жељи замјењују другим. У то вријеме, захтијев за издавање овог патента предали су истраживачи са Универзитета Калифорнија-Беркли, мало прије него што су исто учинили научници са Технолошког института у Масачусетсу у сарадњи са Броад институтом на Харварду. Ипак, патент је додијељен Броад институту. Законска битка између ове двије стране од тада не јењава.

Crispr техника пет година касније

Crispr и даље остаје једно од најпопуларнијих достигнућа на пољу науке. Од 2012, научници су путем ове технике спровели велики низ најразличитијих могућих експеримената, од побољшања хране и модификовања лабораторијских животиња , до искорењивања болести у људским ембрионима у лабораторијским условима.

Пренатална дијагностика у 2012.

До 2011, једини начин да сазнате да ли код фетуса постоје одређени генетски дефекти било је убацивање игле у стомак трудинце, и сакупљање амниотске течности у којој се налази фетус. Ова процедура далеко је била од идеалне, с обзиром на то да је могла да проузрокује побачај. Научници су у међувремену схватили да се дијелови ДНК материјала фетуса могу пронаћи и у мајчиној крви, и да би, у теорији, путем анализе, могли да се открију генетски дефекти фетуса. У 2012. и 2013. години такви тестови су почели да се уводе у комерцијалну продају (првобитни тестови могли су да открију само постојање Дауновог синдрома, стања које карактерише мутација 21. хромозома).

Пренатална дијагностика пет година касније

Пренатално тестирање и даље је једна од опција за родитеље са одређеним генетским дефектом, који не желе да пренесу своју болест на своје потомство. Ипак, дешавало се да резултати буду лажно позитивни, што је доводило до непотребних насилних окончања трудноће. Анализа из 2015. године показала је да тестови у четири од пет случајева лажно показују постојање тризомије хромозома 13 (Патауов синдром), који узрокује смрт новорођенчета одмах по рођењу.

Ту су такође и питања етичке природе. Пренатална тестирања тако су на Исланду довела до драстичног смањења стопе рођења деце са Дауновим синдромом, док је америчка савезна држава Охајо забранила је абортус у случају да плод носи овај генетски дефект.

XNA у 2012.

Сав живот на Земљи састоји се од једног или два ланца генетског материјала који увијек чини комбинација неког облика шећера и нуклеинских киселина, а долази у облику РНК или ДНК. Почетком 21. века, научници су мислили да би могли мало да уздрмају ствари у природи тако што ће нуклеинске киселине спојити са другим врстама шећера, што би значило стварање потпуно новог типа ДНК. Резултат је "ксенонуклеинска киселина” (XNA), која се састоји од нуклеинских киселина и шећера произведених у лабораторијским условима. Истраживања Универзитета у Аризони из 2012. показала су да би XNA могла да еволуира тако да једног дана може да преноси информације, баш као што то чини биолошка генетска материја. Ово истраживање отворило је пут бројним експериментима везаним за стварање синтетичког живота. Развиле су се и теорије да би XNA могла да нам приближи како би изгледао ванземаљски живот на другим планетама, или допринесе стварању нових биолошких лекова.

XNA пет година касније

Упркос томе што су научници који су спровели иницијална истраживања у вези са XNA наставили да крче пут даљим експериментима на овом пољу (укључујући нове синтетичке технике), ова технологија још није доспијела даље од оквира лабораторије.

Контрацептивна пилула за мушкарце у 2012.

У 2012, научници су тврдили да нас контрацептивно средство за мушкарце чека "ту, иза ћошка". Научници су изумјели супстанцу која се показала ефикасном у оквиру тестирања на пацовима, а која није смањивала њихов либидо, што је једна од честих посљедица које су се појављивале у претходним експериментима.

Контрацептивна пилула за мушкарце пет година касније

Иако је клиничких истраживања дало обећавајуће резултате, даље експериментисање је обустављено због штетних нуспојава (сличних онима које погађају жене), као и због чињенице да ниједна вијећа фармацеутска компанија није хтјела да обезбиједи финансијска средства за то.

Ванземаљци у 2012. години

Прије пет година чинило се као да смо на ивици откривања ванземаљских облика живота. Почетком 2012, астрономи су путем телескопа Кеплер открили више од 800 планета ван Сунчевог система, што је мање од деценије након што је пронађена прва 1995. године. У том тренутку изгледало је као да постоје велике шансе да нека од њих има погодне услове за развој живота.

Ванземаљци пет година касније

Од тада, откривено је на хиљаде егзопланета, а Кеплер је 2014. уочио прву планету у настањивој зони своје звијезде. Научници су ове године саопштили да су пронашли још неколико планета и читав соларни систем који би могао да садржи живот. Ипак, до данас није пронађен никакав траг о постојању ванземаљаца.

Интерфејс између мозга и рачунара у 2012.

Истраживачи са Универзитета Браун (БЦИ) саопштили су 2012. године да су два пацијента, захваљујући специјално дизајнираној роботској руци, успјела да путем снаге ума подигну шољицу кафе. То је био први пут да пацијент уз помоћ интерфејса између мозга и рачунара успије да помери простетички уд у три димензије. Првобитне итерације овог типа интерфејса биле су прилично једноставне. Удови нису били много покретљиви, претежно због тога што је алгоритам, који је био задужен за превођење електричних импулса у простетичке покрете, користио унос само из одређених дијелова мозга. Сложенији покрети захтијевали су сложеније неуронске сигнале.

Интерфејс између мозга и рачунара пет година касније

БЦИ технологија данас омогућава покретање простетичких удова са 26 зглобова, које су произвели истраживачи са Универзитета Џонс Хопкинс у Мериленду. Већину ових зглобова могуће је засебно покренути, што омогућава још прецизније покрете, а цијелим процесом управља ум пацијента. Удови такође омогућавају пацијентима осјећај додира и притиска, што је довело до још флуиднијих покрета.

Компјутеризоване наочаре у 2012.

Године 2012, компанија Google била је убијеђена да ће слиједећи нови технолошки пробој бити везан за компјутеризоване наочаре за виртуелну реалност. Ипак, испоставило се да прилично греши. Овај производ убрзо је у Силицијумској долини постао предмет спрдње, а 2015. године Googleова компанија Алфабет одлучила је да повуче наочаре са тржишта, иако су оне и даље доступне на продају пословним корисницима.

Компјутеризоване наочаре пет година касније

Након неколико овогодишњих надоградњи старијих модела, чини се да се оживљавање ројекта неће скоро догодити. Компанија Снапцхат покушала је да оживи овај концепт 2016. године, стварањем наочара за коришћење истоимене апликације без употребе мобилног телефона, али такође без успjеха.

Лекови за превенцију инфекције HIV-ом у 2012.

Америчка управа за храну и лекове одобрила је 2012. године револуционарну предекспозициону профилактичку терапију (PeEP). Лек, који се продавао под именом Трувада, требало је да буде узиман уз друге анти-ретровиралне лијекове.

Лијекови за превенцију инфекције HIV-ом пет година касније

У посљедњих пет година, статистика је показала да је ова врста третмана дјелотворна у 99 одсто случајева. Иако је тачна стопа превенције у стварном свијету и даље нејасна, чини се да је PeEP био "погодак у мету". У 2015. години тако је, захваљујући овој методи, број нових забиљележених случајева инфекције HIV-ом драстично почео да опада. Два милиона нових особа било је HIV позитивно, у односу на 3.5 милиона забиљежених случајева, колико је било прије 20 година. Највећи број нових случајева био је везан за јужни дио Африке.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица