10 најузбудљивијих догађаја у свијету науке 2014.

Guardian
10 најузбудљивијих догађаја у свијету науке 2014.

Годину за нама обиљежила су бројна научна открића од којих ће нека заувијек променити ток историје.

Представљамо вам најузбдљивије догађаје у свијету науке за 2014. годину.

Ледени покривач на Западном Антарктику неповратно се топи

У јануару и мају имали смо прилику да чујемо да ледени покривач на Западном Антарктику заувијек нестаје. Три велике студије које су се бавиле глечерима у Амундсеновом мору, показале су да се у наредних неколико стотина година може очекивати значајан раст нивоа свјетских мора.

Занимљиво је да објашњење ове појаве не лежи у једноставном окривљивању људи за глобално отопљење. Наиме, неки дијелови Антарктика почели су да се топе због топлих водених струја које циркулишу испод леда. Научници још не могу да са сигурношћу утврде зашто се то десило.

Пси препознају глас свог власника

фМРИ скенери омогућили су научницима да сазнају више о томе како пси доживљавају људе.

Студија је показала да пси могу да науче и разумију многе ријечи и да су једна од ријетких животиња које могу да вас схвате када им нешто показујете прстом.

Можда је баш то разлог због ког су пси у овој студији могли непомично да леже током скенирања мозга. Мачкама би то пало веома тешко.

Откриће гравитационих таласа (или не)

Тим космолога је у марту објавио да су пронашли гравитационе таласе у свемиру преостале још из времена Великог праска.

Ријеч је о резултатима експеримента VICEP 2 спроведеног на Јужном полу, који је пратио слабо микроталасно зрачење из свемира користећи изузетно осjетљиве телескопе.

Многи су тврдили да ово откриће, уколико буде потврђено, заслужује двије Нобелове награде: једну за проналазак доказа за постојање гравитационих таласа од Великог праска и другу за индиректни доказ да постоји, не један, него више универзума.

Нажалост, узбуђење није дуго трајало. Испоставило се да је ријеч о погрешном тумачењу налаза.

Лансирање Орбитинг Carbon Observatory

У јулу ове године лансиран је Орбитинг Carbon Observatory, сателит који мjери садржај угљен диоксида у Земљиној атмосфери из свемира. Захваљујући њему ћемо током наредне године моћи да пратимо како наша планета дише.

Хоботница која је сjедела на јајима четири године

Да ли можете да замислите како је сjедети на мрачном и хладном мjесту које се налази више од километра испод површине океана и то дуже од 53 мjесеца?

То је случај са једном мајком хоботницом, која је штитила своја јаја дуже од четири године. Научници сматрају да током тог периода ништа није ни јела.

Ово откриће донијело је са собом још много питања: да ли се у таквим условима одгајају потомци који су спремнији на преживљавање? Како се метаболички процеси одвијају током тако дугог временског периода? Да ли је ријеч о једноставно дуговечним животињама, које и иначе морају дуго да брину о потомству?

Професор Џон О’Киф добио Нобелову награду

 

Професор Џон О’Киф је заједно са Меј Брит и Едвардом Мозером добио Нобелову награду за медицину због открића навигационог система у хипокампусу.

Њихово истраживање показало је нервне механизме захваљујући којим памтимо руте и мјеста и отворило врата многим истраживањима посвећеним просторној оријентацији и памћењу.

Пад Virgin Galacticа

Када је 2008. Virgin Galactic објавио да ће лансирати први комерцијални лет у свемир, свет је био одушевљен, а богаташи су се утркивали ко ће прије резервисати мјесто у њиховој летелици.

Међутим, пробни лет летјелице SpaceShipTwo катастрофално је окончан 31. октобра експлозијом.

Узрок експлозије још није познат, али је сигурно да ће вратити комерцијална путовања у свемир много корака уназад.

Спуштање робота Philaе

Врло је мало тренутака у каријери једног научника који могу да му донесу такво узбуђење, као што је то био случај за екипу ЕСА која је радила на мисији Rosetta.

Упркос томе што је робот Philaе, чији је задатак био да проучава комету 67П Чурјумов - Герасименко, "заспао", ово је један ода најузбудљивијих догађаја у свијету науке 2014. године.

Шкољка из Тринила

Пола милиона година стара шкољка са Јаве у Индонезији на себи има урезане линије, које је направила нека рана врста хоминида, највјероватније хомо еректус. Ово је најранија геометријска шема икад пронађена у археологији. До овог открића, најстарији је био цртеж из Бломбос пећине у Јужноафричкој Републици, који је настао прије око 75.000 година.

Шкољка је промјенила све.

Успјешно окончан пробни лет Орион летелице

Орион капсула успјешно је слетела у Пацифик неколико стотина километара западно од Бахе. Као у доба Аполло мисије, овај пробни лет обећава свјетлу будућност за истраживање свемира.

Наиме, Орион би требало да једног дана превезе људе на Марс или сличне дестинације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана